Америчке санкције НИС-у одложене за 30 дана

Санкције америчког Секретаријата за финансије у склопу мера против руске компаније Гаспромњефт првобитно је требало да ступе на снагу 27. фебруара, али је померено за месец дана.

Влада Србије је због тога 24. марта, неколико дана пре истицања рока, упутила писмо америчкој администрацији, у којем је подржала захтев НИС-а да им се поново одложи примена санкција, објавила је Радио-телевизија Србије.

Гаспромњефт власник је око 56 одсто акција НИС-а, држава Србија контролише око 30 одсто власништва, а остатак мањински акционари.

Ова компанија је 2008. без тендера купила 51 одсто акција НИС-а за 400 милиона евра, а стручњаци су упозоравали да је продаја била „испод цене".

Одлуку о санкцијама о увођењу санкција руским компанијама из енергетског сектора - Сургутњефту и Гаспромњефту и њиховим подружницама, са циљем да смањи приходе Москве од продаје енергената којим финансира рат у Украјини, амерички Секретаријат за финансије донео је 10. јануара.

Уследила је дипломатска борба у троуглу Вашингтон, Београд и Москве како би се нашли модалитети сарадње за НИС, а дошло је и до мањих промена у власништву компаније.

Из Београдске берзе објавили су крајем фебруара документе који показују да је Гаспромњефт власнички удео у НИС-у смањио са 50 на 44,85 одсто.

Истовремено је Гаспром, чија је ћерка фирма Гаспромњефт, сопствени удео у НИС-у повећао са 6,15 на 11,30 одсто.

Крај ере јефтиног гаса: Украјина затворила руски гасовод ка Европској унији
Шта се све плати када се купи литар горива у Србији
Русија од почетка рата зарадила 97 милијарди долара на извозу енергената, ЕУ највећи купац
Гаспромњефт, компанија са седиштем у Санкт Петербургу, под санкцијама је Америке од 2022. године и почетка рата у Украјини, због повезаности са Кремљом.

Пребацивањем пословања на кровну фирму Гаспром, са којом земље Европске уније имају уговоре о испоруци гаса и нафте, Русија је досад покушавала да заобиђе санкције.

Одлука о укључивању имовине Гаспромњефта на америчку листу санкција је неоснована и нелегитимна, али ће рад бити настављен, саопштено је из компаније.

Како је дошло до санкција?

Србија од почетка руске агресије на Украјину успева да избегне увођење санкција Москви, као једина европска земља уз Белорусију која то још није учинила.

Од Србије се тражи потпуни излазак руског интереса из компаније, рекао је у јануару Вучић.

Тада се састао са Ричардом Вермом, замеником америчког државног секретара за управљање и ресурсе.

Верма је рекао да је план да се „уклони власништво Русије у власничкој структури" НИС-а и да по Србију неће бити никаквих економских последица ако се то деси.

Међутим, Вучић каже да је Србија спремна да откупи руски део, али да није јасно како да то изведе.

„Ми да отимамо нечију имовину нећемо, па ни руску. Хоћемо да платимо, имамо пара, само нам реците где и коме да платимо", рекао је Вучић.

По објављивању одлуке о санкцијама, НИС је саопштио да ће пажљиво размотрити све детаље у вези са објављеним информацијама, анализирати све последице по пословање и остати усредсређена на очување стабилности на домаћем тржишту нафтних деривата, пише у саопштењу компаније.

„Снабдевеност ланца бензинских станица је редовна и пословање се обавља несметано", саопштио је НИС.

На листи америчког Секретаријата за финансије, НИС је у ризику од секундарних санкција.

И Велика Британија се придружила америчким санкцијама које су уведене и за пловила која превозе руску нафту, али и за имовину и компаније десетина пословних људи из руског енергетског сектора.

Шта санкције значе за НИС, Србију и становништво?

Затварање Јадранског нафтовода (ЈАНАФ) са седиштем у Хрватској могла би да буде једна од директних последица, а „уколико санкције дугорочно остану на снази, могућа би била и дестабилизација привреде", сматра енергетичар Миодраг Капор.

„Инфлација би порасла, смањила би се потрошња, извоз би нам био скупљи, стране компаније би биле обесхрабрене да долазе у Србију, али ипак не бих очекивао неке последице санкција попут оних 1990-их у Југославији", каже.

Иако сарадња са НИС-ом доноси „највећи приход" хрватској компанији која управља нафтоводом, „она не би ризиковала сопствено пословање одржавањем сарадње са НИС-ом", сматра он.

„Чак и да Европска унија не уведе санкције, било која фирма из ЕУ не би ризиковала пословање са компанијом под америчким санкцијама, како и сама не би последично добила санкције", објашњава енергетичар.

Сирова нафта коју Србија купује долази у рафинерију у Панчеву углавном Јадранским нафтоводом преко Хрватске.

Из ЈАНАФ-а кажу да ће покушати да нађу решење за наставак сарадње са НИС-ом, њиховом „дугогодишњим и највећим пословним партнером, с којим има склопљени уговор о транспорту 10 милиона тона нафте до 31. децембра 2026. године.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је да већ неколико недеља траје комуникација хрватске владе и америчких власти због санкција Гаспромнејфту и НИС-у које погађају ЈАНАФ.

Подсетио је да 95 одсто нафте која долази у Србију иде кроз ЈАНАФ, који је због тога важан за енергетску и економску сигурност земље.

„Ми желимо да ЈАНАФ и даље снабдева Србију, јер желимо и економску и енергетску стабилност нашег суседа, што српске власти знају и ово говорим због грађана", рекао је Пленковић.

У уговору хрватске и српске компаније постоји „клаузула о вишој сили", која подразумева да се уговор аутоматски раскида у таквим околностима, преноси лист Данас.

У случају жалбе НИС-а на такву одлуку одлучивао би арбитражни суд.

Упркос важности овог нафтовода за Србију, санкције НИС-у не би нужно директно утицале на сигурност снабдевања тржишта у кратком року, каже Александар Ковачевић, стручњак за економику енергетике, за ББЦ на српском.

„Има довољно инструмената и учесника на тржишту да се очува или побољша сигурност снабдевања, али је очигледно да сигурност снабдевања захтева више пажње и више средстава Владе Србије", додаје.

Цене нафтних деривата и огрева у Србији „већ одражавају увећане трошкове снабдевања и перцепцију ризика која постоји на тржишту", оцењује он.

Србија око три четвртине нафте добија из увоза, највише из Ирака (52 одсто) и Русије (47 одсто).

НИС је уз Електропривреду Србије компанија са највећим приходом на домаћем тржишту, показују подаци за 2023. годину Агенције за привредне регистре.

Та фирма учествује са девет одсто у државном будżету, говорио је Вучић.

„Последично би могло да дође и до несташице горива, јер НИС контролише око 80 одсто тржишта горива у Србији.

„Србија има стратешке резерве за око два месеца, али би након тога уследила дестабилизација", додао је Капор у јануару.

Има ли излаза за Србију?

Од почетка рата у Украјини, помињано је више модела за промене у власништву НИС-а.

Један од њих је национализација компаније, али је Вучић такву могућност одбацио у мају 2022. године.

„Не пада нам на памет да то радимо", казао је.

Србија би могла и да делимично или у потпуности откупи акције руске компаније у НИС-у, али и да већински удео у власништву пређе на другу инострану компанију, чиме би се избегле санкције Сједињених Држава.

„Откуп акција Гаспрома не би био проблем за Србију, то може да се спроведе без превеликих последица по буџет, јер би изградња националног стадиона, на пример, била вишеструко вреднија инвестиција", каже Капор.

Хрватски министар привреде Анте Шушњар рекао је да би Јанаф без пословног аранжмана с НИС-ом остао без доброг дела прихода, а био би суочен и с повећањем трошкова.

Он је претходно за Вечерњи лист говорио о предлогу да Јанаф, као државна компанија, купи руски удео у НИС-у.

Вредност једне акције НИС-а на Београдској берзи била је 678 динара 16. децембра, после пада од 10 одсто после објављивања могућих санкција, а укупна цена откупа руских акција у НИС-у могла би да износи и више од 1,5 милијарди евра, оцењују стручњаци.

Кристофер Хил, амерички амбасадор у Београду, рекао је раније да би „промена власништва сигурно би донела више мира и просперитета, и овде и у региону".

„Руски власници НИС-а користе део профита да финансирају бруталну агресију против Украјине и угрозе стабилност на Балкану и и широм Европе, а не да инвестирају у будућност Србије", рекао је Хил.

Слично решење пронашли су у Немачкој, где је акције компаније Сефе, која се бави увозом гаса и до почетка рата била је у власништву Роснефта, држава откупила по тржишним условима од руских власника.

Још један излаз за Србију могли би да буду преговори са Вашингтоном или Москвом и разрешење ситуације дипломатским путем.

Решење би могло да буде и увођење санкција Москви због рата у Украјини, што Србија, уз Белорусију, једина од европских земаља није урадила.

Вучић је половином децембра од Владе Србије тражио формирање радне групе која ће се бавити санкцијама НИС-у.

Ефекти санкција на НИС зависиће од „врсте и дубине" ових мера, каже Александар Ковачевић.

„Могу се ускратити разне транспортне или финансијске услуге, опрема, резервни делови или професионалне услуге, а уколико до тога дође, пословање би могло озбиљно да буде отежано", каже саветник бројних међународних организација, попут Уједињених нација, Светске банке и Међународне агенције за енергетику (ИЕА).

(Блиц)