СПРЕМАМО СЕ ЗА РАТ, ПРЕТИ НАМ ПУТИН: Немачка улаже милијарде

Генерал Карстен Бројер, начелник Генералштаба Бундесвера, поручује да више нема времена за илузије: „Прети нам Русија. Прети нам Путин. Морамо учинити све што је потребно да то одвратимо.“

У интервјуу за ББЦ истиче да би НАТО могао бити мета руске агресије већ за четири године.

„Питање није колико времена нама треба, већ колико ће нам времена Путин дати. Што пре будемо спремни – то боље.“

„Заокрет“ после деценија уздржаности

Инвазија на Украјину 2022. године дубоко је уздрмала немачку доктрину. Деценијама негована дистанца према оружаној сили, заснована на искуству двају светских ратова које је Немачка започела, доживела је драматичан заокрет. Канцелар Олаф Шолц је тада у Бундестагу прокламовао „Зеитенwенде“ – национални заокрет, и најавио пакет од 100 милијарди евра за војну обнову.

Али, како признаје сам генерал Бројер, то је било недовољно: „Само смо попунили неке рупе. Стање је заиста лоше.“

Извештај комесарке за оружане снаге Еве Хегл потврђује ову процену: Бундесвер има „премало свега“ – од муниције и обученог кадра до распаднутих касарни. За само реновирање инфраструктуре, процењује се да је потребно најмање 67 милијарди евра.

Нова финансијска архитектура, нови политички консензус

Преломни моменат уследио је у марту 2025. када је Бундестаг, по хитном поступку и непосредно пред распуштање, укинуо ограничења јавног задуживања за потребе одбране. Тиме је омогућена практично неограничена финансијска линија за потребе Бундесвера. Иницијатор ове промене био је Фридрих Мерц, очекивани наследник Олафа Шолца на месту канцелара.

Познаваоци политичке сцене у Берлину сматрају да је Мерз желео да ову одлуку спроведе пре него што нови сазив парламента, са јаком антимилитаристичком левицом и проруском десницом, евентуално блокира даља улагања у војску.

Повратак обавезног војног рока?

Генерал Бројер има амбициозан циљ: повећати број активних и резервних припадника са тренутних 203.000 на чак 460.000. „Без неке врсте регрутације, тих 100.000 додатних војника нећемо добити“, категоричан је Бројер. Иако још није прецизирао модел, јасно је да се Немачка припрема за повратак војне обавезе коју је укинула 2011. године.

Засад постоји само један регрутни центар у Берлину, смештен између апотеке и продавнице ципела, а упркос маркетиншким порукама („цоол анд спицy“), интересовање је ниско. Бројер зато све чешће иде директно међу грађане, постављајући им питање: „Да ли сте спремни за рат?“

Растуће неповерење у САД и Русију

Немачка јавност, према анкети YоуГов, и даље снажно перципира Владимира Путина као највећу безбедносну претњу у Европи – чак 79% испитаника га види као „веома“ или „прилично“ опасног. Ипак, готово исти проценат (74%) слично размишља и о Доналду Трампу, који је поново преузео дужност председника САД 24. марта 2025.

Говори његовог потпредседника Џеј-Ди Венса у Минхену, у којима је отворено исмевао европске вредности и залагање за Украјину, додатно су нарушили поверење Немаца у америчку подршку. „Више не знамо у ком правцу иду САД, али знамо да више не можемо 100% рачунати на њихову заштиту“, оцењује Маркус Цинер из Немачког Маршаловог фонда.

Одлазак из историје и ново прихватање реалности

Нова генерација Немаца, одрасла у пацифизму, сада мења ставове. „Дуго смо веровали да је наш задатак да се искупимо за Други светски рат кроз демилитаризацију“, каже осамнаестогодишња Шарлот Крефт. „Али сада морамо да се боримо за вредности, демократију и слободу.“

Сличан став дели и њен вршњак Лудвиг Штајн: „Непријатно нам је због улагања у војску, али гледајући све што се дешава – немамо другог избора.“

Генерал Бројер упозорава да више нема времена за дилеме: „Не плашим вас ја. Плаши вас онај други – Путин.“ За Немачку, буђење из историјског сна о пацифизму више није опција. То је, како закључује ББЦ, постало питање преживљавања.

(НИН)