КАКО СЕ РАЧУНА 40 ДАНА ПОКОЈНИКУ: Већина прави ову грешку

Према хришћанском веровању душа покојника, четрдесети дан од смрти, одлази на небо. Тачније, тај дан и тај дан душа човекова излази пред праведни суд Божији и тада би, према Цркви, требало одржати парастос.

Међутим, оно што људе буни јесте како се тачно израчунава 40-и дан од упокојења и мора ли се он одржати баш тачно на дан "кад падне".

Четрдесетодневни парастос, објаснио је протојереј ставрофор Милан Гардовић за сајт "Светосавље", мора се обавити тачно у онај дан када излази 40 дана, рачунајући дане од дана смрти. Овај парастос не ваља померати.

- Од десетог века установљене су литургије и помени за упокојене. Од тог времена помени или парастоси вршени су увек у току Свете литургије. Света нам Црква указује и на дан суботњи посвећен онима који су се преселили из овога живота у онај вечни. Задушнице су дан за душе преминулих и четири пута годишње их обележавамо Светом литургијом и парастосом за упокојене. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих - почео је он и наставио:

- Што се тиче 40-ог дана од уснућа, Црква нас учи да се дан рачуна до 16 часова, а после тога је нови дан. То видимо још у стварању света када Господ стврајући каже “….. и би вече и би јутро…“. Значи прво би вече па онда нови дан.

Четрдесетница се прави увек у онај дан када 40-ти дан падне, јер по веровању Цркве, тај дан се душа раставља са материјалним светом. Шест месеци и годишњица увек је у најближу суботу, јер као што рекосмо тога дана се сећамо упокојених.

На гробље и у цркву се носи кувано жито – кољиво. Жито нас симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.

Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха. Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету.“ Та светлост треба да нас подсети и на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао. Даће и подушја се не дају да се "нахрани“ покојник, односно, да душа његова "једе“, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника, пише Религија.

Верски аналитичар Драшко Ђеновић је за Мондо нагласио да се парастос увек обележава у суботу.

- Оно што је најбитније јесте да се сетимо мртвих. Времена су се променила, многи нису у могућности да тај дан изађу на гробље јер, на пример, живе на другом континенту. Зато кажем да је најважније да се сетимо мртвих, да запалимо свећу или кандило код куће - закључио је верски аналитичар.