НОЋ КАД ЈЕ ГОРЕО БЕОГРАД: НАТО бомбе падале око породилишта

Мете овог напада биле су зграде савезног и републичког МУП-а, које се налазе у густо насељеном центру града.

Чињеница која посебно леди крв у жилама јесте и да се зграда једног од највећих породилишта у земљи налази на само 200 метара од зграда које су биле мета НАТО бомбардовања. У ноћи 3. априла 1999. године стравичне детонације узнемириле су, вероватно заувек, 70 беба и њихових мама.

- Биле су три јаке детонације, јако близу! Прво смо евакуисали бебе, којих имамо око 70, исто толико и порођених жена и оних које су данас оперисане.

Тако да смо евакуисали све пацијенте у склониште, да будемо сигурни... - рекла је тада докторка Мирослава Первулов, дежурна докторка у ноћи 3. априла 1999. године, јављала је тада РТВ Политика. 

BloombergAdria.com

За исти медиј говорила је и Данијела Матијашевић, жена која се породила свега сат времена пре првих експлозија. 

BloombergAdria.com

- Прво нисам могла да верујем да се то дешава. Захваљујући овим дивним људима (лекарима) и медицинским сестрама све је у најбољем реду - рекла је Данијела.

BloombergAdria.com

У неверици је била и главна сестра Гордана Тасић која је истакла 

- Прво не могу да верујем да се то догодило... да се гађају зграде толико близу наше клинике, нашег породилишта... Само смо се бојали за децу. Ако верују у Бога - нека престану - рекла је Гордана. 

BloombergAdria.com

Подсетимо, НАТО агресија на Савезну Републику Југославију трајала је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. То је било друго важније војно уплитање НАТО после бомбардовања Републике Српске у операцији Намерна сила 1995. и највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе од времена Другог светског рата.

Државе чланице НАТО су пробале да добију одобрење од Савета безбедности Уједињених нација за војну интервенцију, али су се тиме успротивиле Кина и Русија, које су наговестиле да ће ставити вето на такву меру. Као резултат тога НАТО је започео акцију без одобрења УН, а као разлог је навео да је у питању хуманитарна интервенција. 

Повеља УН забрањује употребу силе осим у случају одлуке Савета безбедности или самоодбране од напада у складу са Главом VII при чему ни један ни други услов нису били испуњени у овом случају.

Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише споразум из Рамбујеа.

BloombergAdria.com

НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СР Југославији да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од тридесет до сто милијарди америчких долара. Коначан број изгубљених живота званично није усаглашен. Незванично се процењује да је погинуло између 1200 и 4000 цивила и да је рањено више од 12.000 лица. Током рата са Косова и Метохије је избегло више хиљада Албанаца. Напади су прекинути 10. јуна после потписивања војно-техничког споразума у Куманову о повлачењу Војске Југословије и српске полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244 по којој СР Југославија задржава суверенитет над Косовом и Метохијом с тим да покрајина постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а. Са војском и полицијом у централну Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и другог неалбанског становништва. Рачунајући овај и протекле ратове током распада Југославије, Србија је постала земља са највећим бројем избеглица и интерно расељених лица у Европи.

Процене о губицима НАТО веома варирају. Извори из алијансе, са којима се касније сагласила и југословенска страна, званично наводе да су током бомбардовања оборена свега два НАТО авиона (F-117 и F-16), 47 беспилотних летелица, 45 крстарећих ракета и четири велика пројектила док је велики број летелица оштећен или се након дејстава срушио.

Незваничне процене наводе знатно већи број (до око сто летелица различитих типова).