Певала је на улици, а сад има кућу на Златибору (ФОТО)

Певачица Зорја Пајић, која је на почетку своје каријере певала на улици, саградила је себи викендицу на Златибору. Наиме, Зорја признаје да одмор од свакодневних обавеза и наступа млада звезда проналази планинској кући коју је саградила на Златибору.

- На Златибор побегнем чим се укаже прилика! Спокој који осећам када сам тамо ме увек освежи и прирпеми за даљи рад. Заиста смо направили свој мали рај тамо, и увек радо одлазимо, па макар на два дана - прича певачица и открива да ужива у свакој активности на планини:

BloombergAdria.com

- Највише волим да шетам природом и да лешкарим и само бринем о томе шта ћемо следеће јести. У великој кући увек има нешто да се очисти, поспреми, али када сам тамо, заиста ми ништа није тешко. А ноћна седења на тераси и причања у недоглед уз лепо вино и посматрање ведрог, чистог неба препуној звезда, а на Златибору сијају најјаче, никад не досади!

Зорја открива да је током опремања куће доста бринула о удобности, али и да није желела да простор у којем ужива затрпа са превише ствари.

BloombergAdria.com

- Код опремања је најбитније било да задржимо пространост и пуно светлости, ујутру је уживање пити кафу ту где је кухиња. А предвече, са друге стране, на тераси, гледати залазак, који увек одузима дах. Мени најбитнија ствар јесте душек! Кад се човек добро наспава, све иде лако - прича нам и кроз осмех објашњава да воли да се нађе у улози домаћице и угости најближе, иако најчешће она све поспрема:

- Увек волимо да одемо са породицом и пријатељима. Поред душека, најбитнија ствар коју смо морали да задржимо након реновирања јесте камин, или пећ. Зими је права чар кад се од толике куће сви окупимо око њега и ту се онда дружимо и веселимо. Умем да направим штошта, и волим! Али на жалост, ја сам углавном та која стоји за судопером.

BloombergAdria.com

- Увек ћу на то гледати као на јединствено искуство које се може само на такав начин стећи, и увек ћу сматрати да је то одлићан потез јер сам имала прилике да осетим најбруталнију рекацију публике, у сваком смислу, те сам на неки начин била припремљена на све коментаре које су ме сачекали у такмичењу. Бити уметник на улици, није лако, са тим се човек носи као и са свим у животу, од најлепших тренутака, потпуних еуфоричних стања, до јаких удараца реалности које доноси живот. Захвална сам што сам научила да се носим са тим, и увек ћу памтити тај период свог живота као успех.

(Блиц)