ТАЈНИ ПРОЦЕС СТАР 800 ГОДИНА: Како се бира нови папа?

Када највиши поглавар Римокатоличке цркве Папа умре, Римокатоличка црква мора да изабереновог поглавара.

Папе традиционално бирају виши клерици звани кардинали у екстремно тајном изборном процесу који корене вуче још из средњевековних времена.

BloombergAdria.com

Ко може да постане папа, а ко га бира?

Нови папа се бира пошто актуелни умре или поднесе оставку (као што је то учинио папа Бенедикт Шеснаести 2013. године).

Његова замена постаје вођа Римокатоличке цркве – Врховни поглавар. Било који крштени мушки католик може да буде изабран за папу. Међутим, ова дужност је без изузетка одлазила вишим званичницима Католичке цркве званим кардинали.

Они су и људи који бирају новог папу. Широм света има 252 кардинала (закључно са 19. фебруаром 2025. године), који су обично и бискупи. Ипак само они млађи од 80 година имају право да гласају за новог папу.

Број ових „кардиналских електора" обично је сведен на 120, али тренутно их има 138 који имају право да изаберу новог папу. (Папа Фрања је наименовао 21 новог кардинала у децембру 2024. године)

BloombergAdria.com

Како кардинали бирају новог папу?

Када се бира нови папа, сви кардинали се позивају у Ватикан, у Риму, на папску конклаву. То је изборни процес који се одржава, скоро непромењен, неких 800 година.

Првог дана конклаве, они држе мису (хришћанску службу) у базилици Светог Петра. Потом се они окупљају у ватиканској Сикстинској капели. Тамо се издаје наредба „еxтра омнес" (на латинском: „сви напоље"). Од тада па надаље, сви кардинали остају унутар Ватикана све док нови папа не буде изабран. (Реч „конклава" значи „под кључем".) Кардиналски електори имају опцију да првобитно гласање обаве у Сикстинској капели првог дана конклаве.

Од другог дана надаље, у капели се одржавају два гласања сваког преподнева, и два гласања сваког поподнева, све док се број кандидата за папу не сведе на једног.

Током гласања, сваки кардиналски електор исписује име преферираног кандидата на гласачким листићима испод речи „Елигио ин Суммум Понтифицем", што на латинском значи „бирам за Врховног поглавара".

Да би гласачки листићи остали тајни, кардиналима се налаже да се не служе уобичајеним рукописом. Ако нема одлучујућих гласова до краја другог дана, трећи дан се уступа молитви и контемплацији, без одржаног гласања. Избори се настављају нормално после тога.

Кандидату је потребна двотрећинска већина кардиналских електора да би био изабран за папу. Сам процес може да потрајати неколико дана или, понекад, неколико недеља.

BloombergAdria.com

Шта се дешава унутар папске конклаве?

Конклава се одржава у строгој изолацији. Кардинали не смеју да напуштају Ватикан, нити смеју да слушају радио, гледају телевизију, читају новине или контактирају телефоном било кога из спољног света. Ником се не дозвољава приступ кардиналским одајама сем особљу за вођење домаћинства, лекарима и свештеницима који слушају њихове исповести. Они су се сви зарекли на тајност.

Између гласања, кардинали (и електори, и они који су сувише стари да гласају) време проводе расправљајући о релативној меродавности кандидата. Никоме није дозвољено да води отворену кампању. Ватикан тврди да кардиналима управља Свети дух.

Упркос томе, процес стицања подршке за овог или оног кандидата сматра се веома политичким.

Двапут сваког дана током конклаве, искоришћени гласачки листићи са спаљују, а људи испред Ватикана могу да виде дим од њих док излази на димњак Сикстинске капеле.

На папире се ставља црна или бела фарба. Црни дим означава неуспешно гласање; бели дим означава да је нови папа изабран.

Шта се дешава кад је изабран папа?

Једном кад је освојио гласове, новог папу питају: „Да ли прихвате канонски избор за Врховног поглавара?"

Он бира име по ком жели да буде познат као папа и облачи службену мантију. Кардинали му одају поштовање и заклињу му се на послушност. 

Маси се износи саопштење са балкона базилике Светог Петра у ком се користе речи: „хабемус папам", што на латинском значи: „Имамо папу". Обелодањује се ново име папе и појављује се човек лично. Он се кратко обраћа народу и даје традиционални благослов „урби ет орби" – на латинском „граду и свету".

Касније се папи показују резултати сваког круга гласања у конклави. Они се потом запечаћују и одлажу у ватикански архив, и поново могу да се отворе само на папин захтев.

(Блиц)