ПИШЕ У ЦРКВЕНИМ КЊИГАМА: Које име је Радош добио на крштењу

Поред великог броја улога и ауторских пројеката, публика највише воли његову серију "Село гори, а баба с чешља".

Готово пола века је у љубави са супругом Миленом, а најпоноснији је на своју децу, ћерку Јелену и сина Недељка, и своје четворо унучади: Софију, Ленку, Александра и Филипа.

- Рођен сам 24. септембра сушне 1953. године у селу Медвеђи код Трстеника, као друго и једино мушко дете у сељачкој породици оца Милоша Бајића, мајке Вере, деда Мирка и баба Савете. Памћење сеже далеко, титра изнад сеоских забрана и ливада, али увек застане у дану кад је моја сестрица Радмила, која је имала само 13 година, напустила овај свет, без греха и кривице. Однела ју је, као анђела светлог лица и очију, подмукла болест којој тада није било, а ни данас нема лека... - испричао је Радош у исповести за Курир, присећајући се свог одрастања и смрти члана породице.

- Памтим, лица, сузе, нарицање моје мајке, вапај оца... Са сестром Радмилом први пут у свом веку стао сам пред магично око фото-објектива који ће ме пратити цео живот. Ни тада, а ни сада, нисам сасвим био сигуран која је слика права, "с ове" или "с оне стране", тај пут од заустављеног тренутка до вечне слике одредио је мој живот. Тог дана, кад је чикица с француском капом и "поаро" брковима у нашој кући дочекан и послужен као најдражи гост, то нисам могао знати, али сам детињом имагинацијом слутио да се у мраку фото-апарата дешава нека магичност, да из таме излази слика, као што је живот долазио из таме и тамо се на свом увиру враћао - причао је глуимац.

Радош Бајић открио је недавно гостујући на БН телевизији да његово име у црквеним књигама није Радош.

- Код нас је обичај да унуци добијају име својих дедова. Код Срба постоје два имена. На крштењу је моје име Живко, а онда ми је кум дао име Радош. Код католика је Радош презиме. Последњих година ме радује што име деци дају по мени - каже глумац.