Извор:Фото: Принтскрин/УНА ТВ, Shutterstock
ЗБОГ ЉУБАВИ ПРЕПЛИВАЛА ДУНАВ Необична прича Румунке и Србина
28.04.2025.
12:36
"Теби Србин не треба, твоје место је овде! И да знаш, никад нећеш добити папир за венчање", говорили су Камелији која је лудо волела Владу из Србије, пре него што је препливала Дунав.
"Он је био странац, а ја Румунка без иједног документа. Он је долазио у Румунију да продаје вегете и цигарете, она је маштала да се уда у Југославији. Он ју је запросио, њој румунска полиција није дозволила да се легално уда за Србина. Ни она ни он ниси имали намеру да одустану од своје љубави и то баш онако - по цену свог живота!" - овако би се укратко могла описати животна прича Камелије која је у новембру 1988. године због љубави препливала Дунав како би из Румуније дошла у Србију код свог вереника Владе!
И док данас, многи због љубави не би ипак ни прстом мрднули, Камелија се тада, сигурна у своју љубав према Влади, без докумената која су јој по наредби Николае Чаушескуа одузета, као и свим њеним тадашњим сународницима, упутила у опасну авантуру - илегално препливавши Дунав до Србије.
Године 1988. када су усмено добила одбијеницу за склапање брака, тада 20-годишња млада девојка одлучила је да са двојицом непознатих мушкараца истог имена и презимена прелива Дунав до Србије. На средини реке, пукла јој је гума, испред су биле стене а на румунској гранична полиција. Све је слутило на смрт која је исто тако захватила на стотине Румуна који су у време диктаторског режима бежали у Југославију.
- Граничари су били у оне мале кућице. Они су били унутра спавали. Нису нису нас приметили. Да јесу, морали би да пуцају - присетила се Камелија.
BloombergAdria.com
Њихова љубавна прича почела је, како су испричали у емисији "То је живот", на Уна телевизији, захваљујући Владином другу код ког је стално долазио и Камелијиној комшиници која га је прва видела на пијаци и одмах знала да га мора упознати са њом. Те 1986. године, одмах му је упутила позив и објаснила да за њега има добру девојку. Влада је већ сутрадан дошао на упознавање, и како каже, због љубави на први поглед, сваког следећег викенда одлазио је у Румунију са осмехом.
"Никад нећеш добити папир за венчање"
Након годину дана везе одлучили су да се вере, али тада су почели проблеми. После неколико неуспешних покушаја да добију потребне папире, Камелију су позвали надлежни органи. Када се појавила, један полицајац, иначе отац њеног пријатеља, рекао јој је у лице:
- Теби Србин не треба, твоје место је овде! И да знаш, никад нећеш добити папир за венчање - присећа се Камелија.
Управо због тога, са само 20 година, донела је тешку одлуку – да побегне.
За њен план, сем људи из Србије, знала је само њена тетка, која јој је тада рекла:
"Ради само онако како ти срце каже".
BloombergAdria.com
Кренула са тракторском гумом и молитвом
Камелија је 12. новембра донела одлуку која јој је променила живот – са једним ранцем и унутрашњом гумом од трактора кренула је ка слободи. Иако је напољу вејео снег и било ледено, како каже, вода јој је деловала топла. Са собом није могла да понесе ништа вредно, осим – молитве.
Влада ју је тог дана чекао с друге стране обале. Заједно са пријатељем, који је и сам ризиковао своју слободу, паркирао је аутомобил далеко од обале како не би привукли пажњу југословенских граничара. Пролазили су сати и сати, а од Камелије није било ни трага ни гласа.
- Стрес и страх нису могли да ме заобиђу. Након неког времена почео сам да вичем "Ками, Ками", надајући се да ће ме чути и да ће се појавити - прича Влада.
Прва препрека - велика стена
Када је заједно са двојицом мушкараца препливала ледени Дунав, на обали их је дочекала велика стена. Изморена и промрзла, Камелија их је замолила да јој помогну да се попне и изађе на пут. Тада је угледала два аутомобила.
- Зауставила сам један. Људи унутра су се крстили кад су чули да сам Румунка. Онда су се сетили да су два километра даље видели жути мерцедес, ауто којим је дошао Влада. Питали су ме да ли желим помоћ. Рекла сам "да" -прича Камелија кроз сузе, присећајући се једног од најтежих тренутака у животу.
Заједно са двојицом мушкараца с којима је препливала Дунав, коначно је стигла код Владе. Непознати мушкарци су, баш као и она, остали код њега још недељу дана.
BloombergAdria.com
Убрзо је направила једну велику грешку
Међутим, након што је препливала ледени Дунав, кренула пут љубави и веровала да ће почети бољи живот, судбина јој је задала нови ударац. Наиме, знајући да јој родитељи брину, Камелија је морала да их позове и да им јави да је добро.
- Знала сам да брину, позвала сам их и рекла да сам жива и да сам код Владе кући. Тати је тада пукао чир, отишао је на операцију у Темишвар. Настао је хаос. Потом је полиција дошла код њих кући, морали су да дају изјаве, да кажу све што знају. Како су се телефони прислушкивали, знали смо да морамо да идемо даље, да бежимо из Србије - говори Камелија.
Кренувши на пут и у потрази за слободом Влада и Камелија, заједно са двојицом мушкараца, завршили су у словеначком затвору. После седам дана, Влада је пуштен, док је Камелија остала заточена још две недеље, свакодневно се питајући да ли ће је вратити у Румунију или ће љубав ипак тријумфовати
"Камелија, слободна си"
За преостале две недеље, Влада је нашао човека који је могао да им помогне да Камелију изведу из затвора у Падинској скели, где је требало да буде пребачена. Након недељу дана, дошао је и рекао јој да не брине, да је све сређено.
Када сам стигла у Падинску скелу, данима сам била као на иглама. Повраћала сам од стреса и само сам чекала понедељак. Тада је полицајац дошао и рекао: 'Камелија, слободна си'".
BloombergAdria.com
"Никад се нисам покајала"
Године 1991. родио се Александар, 1998. и Филип.
- Научили су и српски и румунски језик и обојица су отишли да студирају тамо. Завршили су стоматологију и сада живе у Брашову, у Трансилванији - говори поносна и храбра мајка.
Као неко ко је свесно ризиковао живот, знајући да би могао изгубити све – живот ако покуша, а љубав ако не покуша – Камелија каже да је сигурна да је донела праву одлуку и да се, баш као и Влада, никада у животу није покајала.
- Никад се нисам покајала. Не, Боже! Знам да сам урадила праву ствар.
(Уна телевизија)