ИСТОРИЈА ПРОМЕНЕ БЕОГРАДА: Од Армејаца до Стефана Немање

Након Другог светског рата, град је прошао кроз значајне друштвене и политичке промене које су се рефлектовале и у начину обележавања историјских догађаја и личности. Споменици изграђени након 1945. године до данас осликавају идеолошке токове, сећање на страдања, али и савремене уметничке изразе.

Период социјализма (1945–1990)

У првим деценијама након рата, доминирали су споменици посвећени борби против фашизма, народним херојима и партизанском отпору. Ови споменици често су имали монументални карактер, израђени у стилу соцреализма.

Споменик Црвеноармејцима на Тргу Републике у Београду

Споменик Црвеноармејцима на Тргу Републике у Београду познат и као Споменик с крстом и петокраком био је јединствени споменик са гробницом те врсте у Србији, изграђен 1944. године на Тргу Републике (тада Позоришном тргу) у Београду, после Другог светског рата у част страдалим црвеноармејцима у Београдској операцији. Био је то првоизграђено спомен обележје у Београду, међу подигнутих 18 великих и 32 мала споменика борцима Црвене армије, од 15. до 30. новембра 1944. године.

Први је подигнут већ неколико дана после битке на ондашњем Позоришном, данас Тргу Републике, где је сахрањена група од 21 војника. Спомен обележје је касније уклоњено, а посмртни остаци црвеноармејаца из гробнице су премештени у новоформирано Гробље ослободилаца Београда. 

Приликом реконструкције Трга републике 2019. године, на предлог Града Београда, посебном спомен плочом обележено је место где се некада налазила гробница са спомеником.

Спомен-парк Јајинци

Смештен у јужном делу Београда, овај меморијални комплекс подигнут је у знак сећања на више од 80.000 људи које су нацисти стрељали током окупације. Централни део парка чини монументални споменик подигнут 1964. године, дело вајара Војина Бакића.

Споменик обешенима на Теразијама

Споменик, права громада, висок четири метра и пречником од скоро 80 центиметара, огроман и црн стоји у самом центру Београда, на Теразијама. Хиљаде свакодневно пролазе поред њега, а да га ни не примате.

А баш на том месту 1941. догодио се страшан злочин који је згрозио и шокирао тадашње престоничане. 

У раним јутарњим часовима 17. августа 1941. године немачки окупатори су у Београду послали опомену свима онима који би евентуално помислили на отпор.

Споменик је подигнут 1983. године, у спомен на пет суграђана и родољуба обешених од стране Гестапоа.

Период после 1990. године

Након распада СФРЈ и промена које су уследиле, почела је изградња споменика који нису везани искључиво за социјалистичку идеологију, већ укључују шире историјске и културне теме, као и личности из савремене српске историје.

Споменик Стефану Немањи (2021)

Један од најновијих и најконтроверзнијих споменика у Београду, подигнут је на Савском тргу и посвећен оснивачу српске средњовековне државе, Стефану Немањи. Ауторско дело руског вајара Александра Рукавишњикова, споменик је висок 23 метра и изазвао је бројне реакције у јавности, како због свог изгледа, тако и због симболике.

Споменик Зорану Ђинђићу још увек је у изградњи

Споменик убијеном премијеру Зорану Ђинђићу требало је да буде свечано откривен 12. марта 2018. године, на 15. годишњицу његове смрти, али он и даље није угледао светлост дана. Како је још пре скоро једне деценије најављивано, споменик је требало да буде постављен на Студентском тргу у Београду, недалеко од места где је Ђинђић студирао и живео. 

Међутим, пре постављања споменика неопходно је да потпуно буде реконструисана Васина улице, односно простор између Студентског трга и Васине улице.

Споменик патријарху Павлу (2018)

На Врачару, у близини Храма Светог Саве, постављен је споменик патријарху Павлу, једној од највољенијих и најцењенијих личности Српске православне цркве. Споменик приказује патријарха у једноставном, готово скромном ставу, одражавајући његов животни стил и поруке.

Савремени уметнички приступи

У последњим годинама све је више споменика и меморијала који комбинују уметничку и едукативну функцију, усмерени на подсећање на злочине, толеранцију и људска права.

Од хероја социјалистичког отпора, преко демократских лидера, верских поглавара, до уметничких концепата сећања, споменици у Београду изграђени од краја Другог светског рата до данас чине мозаик колективне меморије и идентитета града.