"КАДА ПРОДАШ СТАН, ТАДА ЋУ ДОЋИ" Отац разочаран у децу

Деца га нису ни позвала да питају како је. Свако је отишао својим путем. Он је наставио да ради, јер је једино у послу пронашао разоноду. Сви остали дани који су му били испуњени тугом. 

Умео је да шета улицама Београда. Тражио је само реч и очи које би када би их угледао потврдиле да постоји. Није подносио самоћу. Плашио се да умре сам, без ближњег. Кад год би осетио бол у глави, одмах је узимао таблете. Постао је емотиван, туга га је обузимала. Душа му је била тешка.

Често би у свом стану говорио себи да воли своју децу, али није имао храбрости да их позове и да каже колико га чежња за њима гуши. 

Његове наследнике је нажалост интересовао само стан, он  их није занимао. 

Када га је ћерка последњи пут посетила, направила је скандал. Оптужила га је што још увек живи сам у великом стану и тражила да га прода, да купи неки мањи, а остатак да да њој. Он је одбио, а она је отишла без иједне речи. На крају је само хладно одговорила на питање кад ће опет доћи: "На твоју сахрану."

Те речи су му запалиле срце. Назвао је сина, испричао му шта се десило и молио га да дође. Син је одмах почео да прича о продаји стана. Питао га је зашто му уопште треба тако велики стан и рекао да планира да купи нови ауто и да му треба лова. На изласку отац га је питао кад ће га посетити, а син је одговорио: "Кад будеш продавао стан, тада ћу доћи."

Једног дана је на пијаци срео брата своје покојне жене. Пришао му је, поздравио га и питао га како је и што га некад не назове, сврати на чашицу ракије, као у срећна времена кад је Јелица била жива. Шурак га нестрпљиво поздрвио и одмахнуо руком, рекавши "немам ти ја времена за вас доконе". Јовица је скамењено још дуго гледао између тезги, као да ће овај сваки час искочити испред њега и као некад шеретски, обесно викнути, "само те зафркавам".

Када се пробудио наредно јутро, осећао је тежину у срцу и у глави. Помислио је да за њега више нема места на овој планети. "Ја сам бивши човек", изустио је тихо и изашао је из стана. Постојала је нека нада, али сиво и тмурно јутро би је угушило. 

(Стори)