КАКО СЕ ПРАВИЛНО ПЛЕТЕ ВЕНАЦ ЗА ЂУРЂЕВДАН? Ово је најбитније

Ђурђевдан, једна од најчешћих слава у српском народу, сматра се прелазом између топлих и хладних годишњих доба. За овај празник везују се и бројни народни обичаји, који се разликују од краја до краја. Важан део традиције је ђурђевдански уранак, који подразумева плетење венаца од цвећа и лековитог биља, умивање и купање у реци ако је имате у близини.

"Од Ђурђева до Митрова дана", каже добро познати стих из епске песме "Почетак буне против дахија". Овај период је, уједно, и половинау године током које се обављају радови у пољу. Ђурђевдан прати и посебан циклус обичаја, богатих, живописних, веселих... Ђурђевданску зору, кажу, треба дочекати на ногама, да не бисте целе године били болешљиви и троми.

У многим крајевима традиција је да се вече уочи славе или ујутру пре зоре од зелених гранчица из најближе шуме или дворишта направи венчић и њиме оките врата, прозори, капије. То се чини да би година била родна и плодна, да би породица уживала у здрављу и благостању. Ако одете у госте мало даље од града, у руралније средине, видећете ове лепе украсе у скоро свим сеоским домаћинствима која обележавају Ђурђевдан.

Како се плате венац за Ђурђевдан

Најчешће се користи млечика, нежна и мекана пољска биљка ситног цвета љубичасте или жуте боје, погодна за обликовање. Почните од прављења круга. Поделите бокоре у неколико делова, па их тањим канапом везујте један за други. Обликујте круг, обавијте га зеленим лиснатим деловима и по жељи украсите цвећем и лековитим биљем.

Млечика се дивно слаже да камилицом и шареним пољским цвећем, дреном (да будете здрави као дрен!), а можда највише са ђурђевком, симболом ове славе. Беру се и детелина, врба, здравац, маслачак и остале биљке за које с верује да имају чудесне моћи.

Ђурђевак је вишегодишња биљка позната је по опојном мирису и белим цветовима, елегантним и звонастим. Сваки цветић састоји се од шест латица, тако да подсећа на звонце. Иако је симбол љубави и снаге, будите на опрезу, јер је ова биљка – отровна. С њом треба знати. У народној медицини од давнина се употребљава у облику тинктуре, а најчешће се користи код срчаних обољења.

Ђурђевданска вода

Од убраног биља плете се венац, али је обичај и да се вече пред Ђурђевдан ставља у посуду са водом и оставља напољу да преноћи под звездама. Та "ђурђевданска вода" служи за умивање наредног јутра, као мала припрема за велики празник. Ова слава у народу је одувек важила за свети дан који доноси светло, нови живот и нови почетак.

(Блиц Жена)