КОМУНИЗАМ, ДРУГИ СВЕТ Златан о Југи: Отац је патио због рата

На којем језику размишља?

– Зависи. На терену то никад није шведски, то је префин језик, а тамо треба бити пргав. Тако да размишљам на словенском. Некад на енглеском или италијанском.

Осећа ли се као Швеђанин?

– Ја сам Швеђанин, али сам и мешанац: моја је мајка Хрватица и католкиња, мој отац је Босанац и муслиман, већину своје каријере живео сам у Италији...

Верује ли у Бога?

– Не. Верујем само у себе.

Верује ли у загробни живот?

– Не. Ово је живот. Кад си мртав, мртав си. Чак и не знам желим ли сахрану и гробницу, да не пате они који су ме волели.

Што је најраније чега се сећа?

– Југославија. Водили су ме као дете, аутом, влаком... Још је постојао комунизам. Други свет.

По чему памти рат у Југославији?

– Мој отац јако је патио због рата у Југославији. Сваког дана добијао је вести о томе како је неко познат погинуо. Помагао је избеглицама. Мене је увек покушавао да заштити од свега тога. Кад му је умрла сестра у Шведској, није ми дао да идем на погреб. Али кад је умро мој брат Шапко од леукемије, ишао сам. Брат ме очекивао, издахнуо је преда мном. Покопали смо га по муслиманским обичајима. Отац није пустио ни сузу. Сутрадан је отишао на гробље и плакао од јутра до вечери. Сам.

Кад је први пут водио љубав?

– Са седамнаест година. Јер сам са седамнаест година први пут напустио гето Малмеа и отишао у центар града. Тек тада сам открио Швеђанке како их ви замишљате: плавуше и слободне. У гету су девојке имале кратку косу.