ПОСЛЕДЊИ ПУТ НА ШЉАЦИ: Велики опроштај Рафаела Надала

Одмах по изласку на терен је Рафаел Надал заплакао када је видео колико га навијача чека, а емоције су бујале како су се ређали снимци његових најуспешнијих тренутака из Париза.

BloombergAdria.com

Једва је успео да се прибере Надал и да потом одржи говор, на енглеском, француском и шпанском језику. Захвалио се Француској, Паризу, Новаку Ђоковићу, Роџеру Федереру, Ендију Марију... Али било је тешко доћи до речи.

- Тешко је, тешко је... Добро вече, добро вече свима. Не знам како да почнем, последњих 20 година сам побеђивао, губио, али сваки пут сам био срећан што сам овде.

BloombergAdria.com

Потом је Надал наставио...

- Моја бесконачна захвалност Ролан Гаросу што ми је дао шансу да имам опроштај овде, на најважнијем терену моје каријере. Ово је била невероватна прича која је почела 2004. године, када сам дошао на Ролан Гарос, једва сам ходао од повреде коју сам имао. Али попео сам се на овај терен, сањао сам да се вратим и да се такмичим 2005. године и тада сам био први пут у прилици да играм овде. Моје прво искуство је било да играм против свог ривала, али и инспирације, Ришара Гаскеа. Од тог дана сам у потпуно разумео шта Ролан Гарос значи.

Додао је да није било лако, али да га је ривалство са Новаком и Роџером терало да иде даље.

- Искусио сам све кроз ових 20 година, имао сам невероватне ривале, Новака и наравно Роџера. И наравно, многе друге. Искрено, ништа не би било тако да није било оваквих дуговечних ривалстава, која су нас гурала напред сваког дана. Ролан Гарос је јединствен, не само зато што је фундаментални део тениске историје, већ због свих овде људи који раде са осмехом, да би направили да овај турнир буде јединствен.

BloombergAdria.com

Посебна захвалност је ишла организаторима турнира, породици, пријатељима, свима који су га свих ових година "трпели" кроз добре и кроз лоше тренутке.

- Не могу да именујем све, али посебно хвала бившим председницима Француске тениске федерације, такође Ги Форжеу, који су ме подржавали на сваки начин иза кулиса, многи други, сви су ми показали бригу и нежност и посвећеност. Не постоје такве речи како бих могао да се захвалим на свему што сте урадили за мене.  Овде бих се посебно захвалио породици, пријатељима, пријатељима који су цео живот уз мене и били су мој стуб подршке. Хвала им на свему. И породици посебно хвала, увек су били ту уз мене и кроз најтеже могуће моменте и давали сте ми подршку. Свим тренерима, свим физиотерапеутима у мојој каријери, такође пуно хвала. Мојој екипи која је ту била уз мене, која је била друга моја породица. Извините ако сам некада био напоран, хвала вам што сте ме трпели кроз све ове године. Мојој породици, мојој деци, мојој мами, тати, знам да није увек ишло све како треба, али сте ми увек помагали и због тога вам хвала. 

А највише је ту свега поднео стриц Тони, који му је био и тренер.

- Тони, хвала ти што си био велики део мог живота и што си био уз мене, што си ме гледао како побеђујем, како патим, како идем до својих лимита. Никада није било лако, али си био ту уз мене. Хоћу да вам се захвалим што си био ту уз мене и био најбољи тренер којег сам могао да имам.

Супруга такође најбоље зна шта је све значило Надалу да буде у Паризу и на Ролан Гаросу, баш као и родитељи.

- Мери, била си моја најбоља пратња током живота. Нисам могао ни да замислим да ћемо бити овде у овом моменту, надам се да си уживала заједно са мном. Хвала ти на разумевању, на помоћи, енергији, што си била ту уз нас и нашег малишана. Тата, мама, хвала вам што сте ми пружили шансу да се развијам, да се образујем, што сте били ту уз мене. Без вас ово не би било могуће. Ви сте били моја највећа подршка. 

Надал се на крају обратио и Француској, један, последњи пут.

- За крај, хвала Француској, хвала Паризу. Ви сте ми дали емоције и тренутке које нисам могао ни да замислим, не можете ни да знате колико ми ово значи, колико ценим ово место, које је за мене најважније на свету. Ви сте ми дали шансу да носим олимпијску бакљу прошле године и да је предам Зизу. Хвала на статуи коју сам добио овде док сам још играо. Ви сте ми омогућили да се осећам као Француз. Не могу више да играм пред вама, али моје срце и моје меморије остаће заувек на овом месту и међу свим овим људима. Хиљаде хвала на све што сте урадили за мене и све што сам доживео овде.

(Телеграф.рс)