ЕВРОПА ПРЕД КОЛАПСОМ: Бројке показују алармантно стање

Подаци Еуростата показали су да су стопе фертилитета пале на рекордно ниске нивое, док истовремено расте удео старије популације и јаз између потреба тржишта рада и отпора имиграцији.

Пад стопе наталитета

У 2023. години у ЕУ је рођено 3,67 милиона деце; око 5,4% мање него у 2022. години и најниже од почетка евиденције 1961. године. Стопа плодности била је 1,38 живорођених по жени, далеко испод нивоа од 2,1 потребног за лаку репродукцију (мапа испод).

Најниже стопе забележене су на Малти (1,06) и Шпанији (1,12), а највише у Бугарској (1,81) и Француској (1,66). У Хрватској је било 1,47.

Просечна старост жена при рођењу првог детета у ЕУ била је 29,8 година - најнижа у Бугарској (26,9) и највиша у Италији (31,8). Овај тренд одлагања мајчинства смањује укупан број деце коју жене имају током свог живота.

Старење становништва

Старење становништва додатно оптерећује демографску слику ЕУ. Овај терет се може изразити кроз такозвани индекс старосне зависности - који представља удео особа старијих од 65 година у односу на број радно способних особа узраста од 15 до 64 године. Почетком 2024. године индекс за ЕУ износио је 33,9%, што значи да је на 100 радно способних људи било око 34 старије особе. Најнижи коефицијенти забележени су у Луксембургу (21,7%) и Ирској (23,6%), а највиши у Италији (38,4%) и Португалу (38,2%).

У Хрватској је то било 37,5%. У 2024. години било је 1,39 радника по пензионеру, што није довољно за стабилан пензиони систем.

Имиграција као потреба

С обзиром на пад наталитета и старење становништва, имиграција се намеће као кључни фактор за одржавање радне снаге и економског раста у ЕУ.

У 2022. години око 5,1 милиона имиграната дошло је у ЕУ изван ЕУ, што је више него двоструко у односу на 2021. годину. Немачка (1,6 милиона), Шпанија (860,000) и Италија (334,000) добиле су највећи број.

Имигранти имају виши наталитет

Како стопе плодности међу женама рођеним у ЕУ опадају, оне рођене изван ЕУ често имају веће стопе плодности, што доприноси укупном броју рођених. На овај начин, миграција помаже у одржавању демографске равнотеже. У 2023. години око 23% деце рођене у ЕУ имало је мајке рођене изван земље у којој су родиле, укључујући жене рођене изван Уније.

Др. сц. Тео Матковић, са Института за друштвена истраживања у Загребу, каже:

"Квалитетне, одрживе миграције и интеграционе политике свакако су неопходан део решења, али без доброг квалитета живота, подршке младима, породицама и активном старењу, изгледи за друштвени и демографски развој су слаби."

Имиграција као проблем

Међутим, имиграција је, с друге стране, политички веома осетљиво питање.

У многим земљама ЕУ, радикална десница добија на снази, углавном због противљења имиграцији. Овај отпор често произилази из страха да би долазак великог броја странаца могао угрозити национални идентитет, језик и традицију домаћег становништва.

Постоји и забринутост због могуће везе између имиграције и пораста криминала и тероризма, иако су ове везе статистички често преувеличане - истраживања показују да се злочин појављује у медијима пет пута чешће ако га је починио странац.

Поред тога, неки грађани страхују да би већа конкуренција на тржишту рада могла довести до нижих плата и несигурнијих услова рада.

Др. сц. Маргарета Грегуровић из Института за миграције каже да истраживање о ставовима хрватских грађана из 2024. године показује одступање на негативну страну у ставовима према имигрантима, посебно онима исламске религије.

"Такође, подаци Европске социјалне анкете показују јачу перцепцију мигрантске културне пријетње међу хрватским грађанима, која се одржава кроз јачи антиимигрантски наратив међу политичким и друштвеним актерима - у јавним наступима и дискусијама мигранти и њихове разлике све се више представљају као стварна, економска и симболичка, културна пријетња хрватском друштву", додаје он.

У четвртом кварталу 2024. године, 124,935 држављана трећих земаља наређено је да напусте територију ЕУ, што је повећање од 16,3% у односу на исти период претходне године.

Неповољна демографија на југу ЕУ

Док се све земље ЕУ суочавају са демографским изазовима, јужне чланице попут Шпаније, Италије и Хрватске имају нижу стопу наталитета и старије становништво од оних на северу, попут Француске, Шведске или Ирске.

Ове разлике су резултат комбинације економских, културних, социјалних и институционалних фактора.

Породичне и социјалне политике

Један од разлога је чињеница да су сјеверне земље ЕУ, посебно нордијске, увеле робусне системе социјалне подршке као што су породиљско и очинско одсуство, флексибилно радно вријеме, субвенционисани вртићи и пореске олакшице за породице с ђецом. Ове мере омогућавају помирење родитељства и запошљавања, посебно за жене.

Грегуровић каже да Индекс политике интеграције миграната (МИПЕX) показује да је приступ Хрватске интеграцији имиграната (укључујући приступ здравственим услугама, спајање породица, образовање итд.) класификован као "једнакост на папиру".

"Као и у већини земаља Централне и Источне Европе, имигранти у Хрватској уживају основна права и сигурност, али не и једнаке могућности, што Хрватску ставља испод просјека земаља МИПЕКС-а", објашњава он.

Културни обрасци и родне норме

У традиционалнијим друштвима југа ЕУ, родна неједнакост у породичном животу је већа - брига о ђеци и брига о домаћинству најчешће падају искључиво на жене.

У севернијим друштвима, улоге су једнакије, а очеви имају већа права и навике да учествују у васпитању деце. Зато у јужним земљама многе жене одлажу или одустају од мајчинства ако желе да наставе каријеру.

Економска неизвесност и тржиште рада

Висока незапосленост младих, несигурни послови и дуго чекање на стабилне приходе и становање су још једна карактеристика јужних економија. Млади људи често касно напуштају родитељски дом, касно оснивају породице и живе дуже у несигурним животним условима. У Шпанији, на пример, незапосленост младих у 2023. години износила је око 28%, у Хрватској око 19%, а у Немачкој испод 6%.

У просеку, млади у Хрватској напуштају родитељски дом у доби од 33 године, док је просек ЕУ 26,4.

Северне земље имају више имиграната који су често млађи и имају више деце, што побољшава плодност на националном нивоу.

У јужним земљама ЕУ овај проценат је мањи, а миграције су често усмерене ка споља.

То је, заједно са ниском плодношћу, додатни велики проблем у Хрватској јер млади, образовани људи највише одлазе. Према подацима ЦБС-а, од 2013. до 2023. године из Хрватске је емигрирало 389.197 људи, а имигрирало је 253.043 људи.

Овај тренд исељавања посебно је изражен након уласка Хрватске у ЕУ.

Грегуровић каже да је Хрватска 2022. и 2023. године и даље забележила већи број усељавања од исељавања, уз примјетан пораст броја имиграната из азијских земаља.

"Истакнутија културна специфичност ове групе миграната представља додатни изазов у њиховој интеграцији", упозорава он.

Квар би се могао догодити ускоро

Према пројекцијама Еуростата и ОЕЦД-а, ЕУ ће око 2050. године достићи критични однос старијих и радно способних људи, са више од 56 пензионера на сваких 100 запослених људи. У неким земљама овај однос ће бити још драстичнији - на пример, у Италији, Грчкој, Португалу и Хрватској.

Ако се стопа наталитета не повећа, имиграција се не повећа и пензиони и здравствени системи се до тада не реформишу, могуће је очекивати финансијски колапс пензионих фондова, пад продуктивности и економског раста, драстично смањење јавних услуга и социјалне и политичке тензије због сукоба генерација.

Неки демографи упозоравају да би већ 2035-2040. озбиљна дестабилизација тржишта рада могла почети у секторима као што су здравство, брига и образовање.