ДАНАС ЈЕ СПАСОВДАН И ЦРВЕНО СЛОВО: Шта не ваља радити?

Спасовдан је крсна слава града Београда, који тиме чува спомен на тај дан 1403. године када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу. Спасовдан је као слава Београда обновљена 1993. године када је улицама у центру града прошла литија први пут после 46 година.

BloombergAdria.com

По хришћанском веровању, васкресењем је Господ показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом. Тог дана им се Христос поново јавио и рекао:

– Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен – наводи се у Новом завету.

Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од претхришћанских времена. Према старом словенском веровању, громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом усеве, а божанство Спас је уз житни клас у руци, спасавало усеве од града.

Био је то празник колико ратара, толико и сточара. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом: “Свети Спасе – спаси душе наше!”.

На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и деца се не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године. У Београду је до 1930-тих постојао обичај да жене уочи празника преноће на гробовима својих покојника, јер су веровале да се тада јавља њихов дух.