Ко је судија Ентони Кели који је ослободио Новака?

Када смо у редакцији "Новости" гледали његову биографију, уочили смо неколико врло занимљивих детаља.

Рецимо, један је чак био "кошаркашки", иако сам судија који је својим понашањем у судском поступку "Новак Ђоковић против Министарства унутрашњих послова Аустралије", одушевио Србију (и не само њу), нема неке велике везе са кошарком.

Тај део приче о Ентонију Келију, рецимо, могао би да почне једном анегдотом.

BloombergAdria.com

Када су недавно новинари ТВ Арена спорт интервјуисали најкориснијег играча најјаче кошаркашке лиге на свету, упитали су Николу Јокића која му је најдража победа. И, иако је у питању најбољи кошаркаш данашњице, МВП НБА лиге, чему нико са ових кошаркашком историјом богатих простора није био ни близу, он је одговорио:

- Дужијанца.

Новинари су га погледали, па погледали један другог, а онда им је Никола Јокић објаснио:

- Ма, то је једна трка коња. Неважно, рекао је насмејани МВП, па ипак појаснио да се ради о веома важној трци, са богатом традицијом, те да му је најдража победа у животу била та када је баш његов коњ освојио "Дужијанцу".

Човек који влада светом кошарке, за најдражи тријумф у животу сматра - једну трку коња. Јер, то му и дође љубав, не оно каквим вас свет види, већ чему се целим бићем посветите. 

Судија Кели на сличан начин доживљава свој живот. Свет га види као "потпуно феноменалног судију", човека који је усред суђења Ђоковићу, слушајући шта прича правни заступник Министарства, одједном узвикнуо "Па, ја стварно не знам шта бисте ви још хтели да вам је Ђоковић дао на аеродрому, шта?". Али, више је Ентони Кели од пуког узвика који је пренуо и заступника Министарства, а и аустралијску јавност.

BloombergAdria.com

Листајући његову животну причу, у редакцији "Новости" смо уочили и једну ствар која се изнова и изнова понављала. 
Ентони Кели је стално помагао другима. 

Пре него што је именован за судију Савезног суда Аустралије, био је адвокат 29 и по година, и то десет као "сениор Цоунсел" што је титула какву наш правни систем баш и нема, али могло би се описати као "главни адвокат у некој фирми". У њиховом помало аристократском поимању, англосаксонско правосуђе (а у то спада и аустралијско; тамо судије бира Генерални гувернер, особа која је лични изасланик британске краљице) посматра "више адвокате" као некакву посебну друштвену групу, не баш касту, али... Ко једном достигне те висине, углавном се више и не обазире на оне који тек долазе, на  тзв. "јуниоре", млађе снаге адвокатуре. Просто, постоје јасна, неписана правила о "два света различита", једном када се пређе та граница. 

Али, Ентони Кели на то се није обазирао. Никада. Чак и када је достигао највиши степен адвокатуре, тзв. "Силк" ниво, што је баш, баш одабрано друштво "сениор Цоунсела". Чак и тада је гледао да помаже оним млађима од себе. Водио је предмете и са четворицом почетника, учећи их "занату", а чак би се и ишуњао да руча, пуштајући их да, онако занесени, напишу добар део одбране или тужбе. Све би потом "прошли" заједно. Или би он кориговао шта треба када они оду на клопу, али би им сваки промењени детаљ појаснио када би се опет окупили.

BloombergAdria.com

Четворицу наредних "ђака" је обавезно водио на јутарњу кафу и португалски тарт, изводећи их на задња врата суда, како не би умишљали некакву славу зато што улазе и излазе на главној капији, него да би обавили оно што треба - у миру и радости.

Понекад би их доводио и кући, на вечеру, па их упознавао са другим адвокатима, из "сениор" друштва. И једни и други су били испрва збуњени, али им је свима пријало. Ентони Кели, баш свима. А умео је све и да их насмеје.

И не само њих. Онако, већ "у годинама", недавно је доживео да га ћерка Луиз натера да почне да користи Убер. Објаснила му је само да је то корисно, да "скине апликацију" и понудила се да му она то уради. "Ма, могу ја то сам", урадио је. Десет минута касније је, гледајући телефон, узвикнуо "Успео сам! Постао сам возач Убера!". А требало је само да постане корисник, ког ће други возити, јелте...

Неке је успео да насмеје, неке да одушеви, а неке и да распамети. Као младе чланове адвокатске коморе којима је, кад је видео колико су се уплели у нека суђења око пожара, а пожари су баш опустошили Аустралију пре две године, када је и Новак Ђоковић помагао тој земљи, Ентони Кели је узео најбољу књигу на свету о суђењима када се о пожарима ради. И, како је она у Америци објављена на 700 страна, сео је и "превео" на аустралијске правне форме и оно што би могла да разуме "адвокатска омладина", па им то бесплатно поделио. Да им се нађе.

А онда је решио да се нешто нађе и његовој жени, Филипи. За њен 40. рођендан позвао ју је да отвори врата и, на травњаку који им се налази испред куће, све до улице - стајао је пунуокрви ждребац. Није баш остало најјасније како је Филипа, која уопште не прати коњске трке (за разлику од њеног мужа), нити је толико "заљубљена у четвороношце" (за разлику од судије Келија) реаговала када је видела овај "поклон за њу", али... Тај коњ, Пантани, донео је судији Ентонију Келију многе радости.

"Панта", како га је звао, победио је 2002. на Аделајд дербију, иако је квота на њега била 30:1, односно... нису му даване ама баш никакве шансе за тријумф. Победио је судијин коњ на тој трци и 2004, (тада са квотом 25:1, јер и даље није био сматран фаворитом; ни најмање), а 2005. је, на судијуну радост, победио на чувеној трци на две миље, Ремзден стејкс. Није баш освојио и Мелбурн куп, својеврсну "Дужијанцу" за ову судско-тениско-животну причу, али...

Као и Никола Јокић, који хара кошарком и одушевљава свет, а најдражим победама сматра оне које остварује његов коњ, тако и Ентони Кели, аустралијски судија који "хара" Савезним судом, обара одлуке Владе јер стаје на страну правде и, такође, одушевљава свет, најдраже победе сматра оним ван судница. Када помаже другима, млађима. А и када "Панта" или његови наследници, касом или галопом покажу да она љубав и није била узалуд.

Она према правди - никада и није.

(Новости)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".