"КРВ ЗА КРВ": Зашто се у ЦГ на сахранама носила бела кошуља?

Оне су део традиције коју правни системи држава покушавају да укину, а оне се упркос томе и управо противно њима, настављају унедоглед.

- Бела кошуља међу црнином уплаканог света који се тиска око свеже раке. Дата реч скупља од живота. Чекање које не познаје мерне јединице времена, већ смрти. Туга. У парампарчад разбијене границе суровости. Вендетта. Гјакмаррја.

BloombergAdria.com

Шта је крвна освета и како до ње долази?

Стотинама година, ту причу изнова проширују, дописују своје пасусе пуне псовки и гнева, људи од Албаније, до Италије и назад до Призрена, Цетиња или Београда. Још се увек није појавила реченица иза које би по логици ствари дошла тачка, већ се ређају зарези као везници између традиционалног закона, око за око, глава за главу“ и неких нових жртава.

Никад у југословенском законодавству после Другог светског рата крвна освета није узимана као некаква олакшавајућа околност. Напротив, увек је то кривично дело квалификовано као ,"безобзирна, подмукла освета" и то је представљало отежавајућу чињеницу и најјаснији доказ убиства са пуним предумишљајем.

- Таква освета се догађа у случају ниског поверења у државу и утиска да не чини ништа да казни злочинца“, испричао је пре неколико година етнолог Бојан Јовановић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, након што је објављена прва књига Жарка Лаушевића “Година прође, а дан никад.

- Крвна освета је најизразитија у зајединицама устројеним на племенској основи. Заједница штити свог члана јер сматра да је напад на појединца напад на цео колектив. И уколико не може да се освети извршиоцу, свети се неком из заједнице из које је потекао атак - рекао је тада Јовановић и додао да је људска историја обележена крвном осветом.

Значење симбола беле кошуље

У најави крвне освете одећа је такође играла важну улогу. Заправо она је била весник да ли ће неко извршити крвну освету. Као најава тог чина ознчавало се облачење беле кошуље на сахрани жртве, јер је то изједначавало освету и поруку фамилији убице да следи освета. Иако деца нису била предмет крвне освете, она породица која је била на мети често је забрањивала деци да се друже са потенцијалном метом, јер није била реткост да крвна освета проузрокује и колатералне жртве.

То је заправо "намирење дуга у крви", а писани извор и корен многих несрећа лежи у Канону Леке Дукађинија, који је преношен са колена на колено и са примера на пример све док га није записао католички свештеник албанског порекла Стефан Гечов.

BloombergAdria.com

Тај се канон везује пре свега за албанску традицију крвне освете, али многа његова правила јасно осликавају основе крвне освете и међу другим народима, чак и ако туђи обичаји не потичу из тог канона.

Крвна освета је подразумевала да племе мора да освети свог убијеног припадника, по правилу мушког, а притом су морала да се поштују одређена правила и кодекси части.

- Исконски обичај је био да се глава светила барем равном мером. Биран је најбољи и најугледниј у братству или породици, циљано је тамо где ће највише заболети, јер је на тај начин дизана и цена и углед убијеног - испричао је Будо Симоновић, новинар и публициста из Црне Горе, аутор књиге "Ријеч скупља од живота: Најтежи злочини у Црној Гори од 1949. до 2005. године", у којој има подоста приче и о оваквим злочинима.

- То никад није рађено за новац, односно освету је морао да обави неко од најближих убијеног, отац, брат, стриц, брат од стрица, а све док се освета не изврши у кући је чувана крвава кошуља убијеног или какав други белег који би стално подсећао на ту свету обавезу - додао је Симоновић.

Када се појавила крвна освета?

Колико дуго у Црној Гори постоји крвна освета, говори и податак да је давне 1798. године донет "Законик опшчи црногорски и брдски за црногорска и брдска племена", чија је једна одредба претила смртном казном за оне који спроведу крвну освету, а биле су прописане и санкције у виду одузимања имовине, с тим да је, парадоксално, чланом пет било дозвољено да онај ко ухвати убицу има право да га убије, без консеквенци.

BloombergAdria.com

- Уколико се крвна освета и означи као обичај, не може се сагледати у истој равни са другим обичајима - написала је у својој књизи ,"Освета и казна" професорка на Факултету безбедности Слађана Ђурић.

- Спољни доказ овој тврдњи је чињеница да су многи обичаји у људским заједницама нестали очекиваним деловањем механизама модернизације заједнице, а крвна освета је успела да се одржи - поручује она.

(Курир)