ЈЕДНО НИКАКО НЕ РАДИТЕ: Обележавамо Духовски понедељак

Српска православна црква (СПЦ) и њени верници три дана празнују Силазак Светог Духа на апостоле. Данас обележавамо Духовски понедељак, дан после празника Свете Тројице, а у нашем народу има посебно место.

То није само "обичан понедељак", већ дан дубоко укорењен у народну традицију, веровања и обичаје који се преносе с колена на колено.

Шта се обележава?

Духовски понедељак је други дан празновања Свете Тројице - празника који слави силазак Светог Духа на апостоле. Пада увек у понедељак, након празника Педесетнице, односно 50 дана после Васкрса. У народу се зове и Духови, а у неким крајевима и Тројичин понедељак.

Ово је црвено слово - не ради се!

Као и сам празник Свете Тројице, и Духовски понедељак је црвено слово. То значи да се поштује као велики празник: не раде се тешки послови, не пере се, не чисти се, већ се дан проводи у молитви, миру и поштовању предака.

Зелени понедељак - симбол обнове живота

Домови су и даље украшени зеленилом - гранчицама липе, брезе или леске - које се не износе све док не прођу сви „духовски дани“. Верује се да зеленило чува од злих сила и доноси благостање у кућу.

Шта се ради, а шта никако не сме?

На Духовски понедељак не ваља започињати нове послове, нити обављати тешке физичке радове. Народ каже да се "овог дана одмара и душа и тело".

Обавезно се иде у цркву, пале се свеће за покој душе умрлих, а у неким крајевима се излази на гробља. То је знак поштовања и сећања на претке. Обичај је и да се дели милостиња - за здравље живих и покој душе преминулих.

"Ко не поштује Духовски понедељак, у кући ће имати немир!"

У старини се веровало да ће они који не поштују овај дан бити склони свађама, губицима и немиру у дому. Зато се у кући правио мали свечани ручак, у миру, без буке, уз присећање на претке и молитву.

У неким селима источне Србије постоји веровање да треба појести последње васкршње јаје управо на овај дан - као симбол затварања великог празничног круга који почиње Васкрсом, а завршава се Духовима.