"ВАМПИРСКА РИБА": Рибар се следио кад је видео шта је уловио

Налетео је на морску змијуљицу, примитивну рибу змијоликог изгледа, коју често називају и вампирском рибом. И док је у Атлантском океану аутохтона врста која живи у релативном складу са својом околином, у слатководним системима Северне Америке, попут Великих језера, постала је један од најразорнијих инвазивних грабљиваца. Најистакнутија одлика су јој округла, сисајућа уста, испуњена концентричним круговима оштрих, рожнатих зуба који окружују храпав језик налик турпији. Управо тим апаратом причвршћује се на своје жртве.

Њен животни циклус врло је сложен и одвија се у неколико фаза. Живот започиње као слепа, црволика ларва која годинама живи закопана у муљевитом дну река, хранећи се филтрирањем микроорганизама.

Након три до четири године (а понекад и до десет), пролази кроз драматичну трансформацију: развијају јој се очи и смртоносна сисајућа уста.

BloombergAdria.com

У паразитској фази, која траје 12 до 20 месеци, сели се у велика језера или океане где активно лови. Причвршћује се за рибу, пробија јој кожу и храни се њеним телесним течностима. Антикоагулант у њеној слини спречава згрушавање крви домаћина, који често умире од исцрпљености, губитка крви или накнадних инфекција.

Процењује се да једна змијуљица током свог живота може да убије више од 18 килограма рибе.

BloombergAdria.com

Иако је аутохтона у Атлантском океану, морска змијуљица постала је симбол инвазивних врста након што је почетком 20. века продрла у горња Велика језера.

Изградња канала Веланд омогућила јој је да заобиђе природну баријеру Нијагариних водопада, чиме је започела еколошка катастрофа.

BloombergAdria.com

У новом станишту, где домаће рибе попут језерске пастрмке и беле рибе нису имале развијене обрамбене механизме, змијуљица је узроковала катастрофу код рибљих популација.

До средине 20. века, комерцијални излов језерске пастрмке у језерима Мичиган и Хирон пао је за 99 посто, што је уништило рибарску индустрију и нарушило целокупни екосистем.

BloombergAdria.com

Захваљујући деценијама интегрисаног управљања, популација морске змијуљице у Великим језерима смањена је за више од 90 посто, што се сматра једним од најуспешнијих програма контроле инвазивних врста на свету.

Годишњи трошкови контроле износе око 15 милиона евра, али штите рибљи фонд чија се вредност процењује на више од 4,2 милијарде евра годишње.

Главни алат у борби су ламприциди, специфични пестициди који циљају змијуљице у рекама. Најпознатији је ТФМ, који је смртоносан за змијуљице јер оне немају ензиме за његову разградњу, док је у примењеним концентрацијама углавном безопасан за друге организме.

Третмани се спроводе циклично, сваких неколико година, уз строге мере опреза. Ипак, постоји забринутост еколошких група због потенцијалног утицаја на осетљиве врсте попут јесетре и водених даждевњака.