ГДЕ ЈЕ БИО БОГ КАДА ЈЕ ОН УМИРАО?! Његову смрт није преболео

На терену је био непоколебљив, међу саиграчима, ауторитет; у медијима легедна. Златан Ибрахимовић је за многе више од фудбалера - симбол снаге, непоколебљиве, челичне воље и вере у себе.

Живот Златана Ибрахимовића обележен је на посебан начин, јер постоји тај гол који никада неће постићи, утакмица коју не може преокренути.

Тај тренутак за Златана је смрт његовог брата, а од тог губитка се никада није опоравио. "Где је био Бог кад ми је брат умро?" - ово питање поставио је не као успешан фудблалер, већ као човек који је изгубио нешто што ништа не може да надомести.

У ранијем разговору за шпанску "Марку", Ибрахимовић је отворио срце и рекао оно што се не види на телевизији, не броји у статистикама и не стаје у наслов.

- Кад је мој брат умро од леукемије - где је био Бог? Људи се моле, захваљују, траже помоћ од Бога... А где је био кад је њему била најпотребнија? У мом свету, ја сам свој Бог. Тако размишљам - био је крајње искрен Ибра.

Његов брат Сапко боловао је од леукемије, а након четрнаест месеци борбе с опаком болешћу преминуо је 2014, у Шведској. Био је млад, снажан, духовит. Ипак, болест је била бржа. Златан је дошао из Париза да га види. Затекао га је без косе, отеченог, исцрпљеног.

- Тата ми је рекао: "Нема наде". Сапко је тонуо, а ја сам био беспомоћан. Са свом снагом, славом, новцем, нисам могао да га спасим. Био сам ништа - изјавио је Златан, и додао:

- Сео сам поред кревета, нисам могао ни да га погледам. Само сам слушао. И онда - тишина. Тата је рекао: "Готово је".

Подсетимо, живот Златана Ибрахимовића је од почетка спој супротности, рођен је као дете муслимана и католкиње, одрастао у сиромашном крају Малмеа, у породици коју су прогониле последице рата и личне трауме, а постао златни голгетер. Васпитан је строгом руком. И физички и емотивно. Без простора за слабост.

(Hello)