Српском језику споредна улога

И данас је статус ћирилице незадовољавајућ. Иако постоје одређени помаци, она је и даље потиснута у институцијама, медијима и образовању. Црна Гора је историјски ћирилична земља. Ћириличним писмом се на овим просторима пише од времена Свете браће Ћирила и Методија. Све највредније што имамо написано је ћирилицом. То је опште место када говоримо о идентитету Црне Горе. Прва штапарија на словенском југу - прва српска штампарија, Ободска, односно Црнојевића штампарија, штампала је књиге искључиво на ћирилици. И у Књажевини и Краљевини Црној Гори ћирилица је била једино писмо на коме је вођена сва администрација и јавна кореспонденција, а о стваралаштву да и не говоримо.

Ово у разговору за "Новости" каже потпредседник Владе Црне Горе за образовање, науку и односе са верским заједницама др Будимир Алексић (Нова српска демократија), који подсећа да српски језик у Црној Гори доживљава системско потискивање.

Иако постоје помаци, ово писмо и даље је потиснуто у институцијама, медијима и образовању

Овај процес, наставља наш саговорник, погађа већинску популацију која се тим језиком служи, што представља реткост у савременим демократским друштвима.

BloombergAdria.com

- Српски језик, као језик највећег броја грађана, не може и не би смео бити сведен на споредну улогу. Решење за ово осетљиво питање не лежи у наметању, већ у искреном, стручном и инклузивном друштвеном дијалогу. Само такав приступ може довести до стабилног суживота и истинског националног помирења. Важно је нагласити и да борба за равноправност српског језика није почела у блиској прошлости, већ траје од момента када је он потиснут уставним решењем које не одражава стварно језичко стање, како је показано у два најновија пописа становништва. Поштовање демократских принципа, укључујући и уважавање воље већине, нужно је за изградњу праведног и стабилног друштва. Наставак политике искључивања и негирања не може бити темељ за будућност у којој ће нове генерације одрастати у духу поштовања и сарадње.

Алексић: "Ћириличним писмом се на овим просторима пише од времена Свете браће Ћирила и Методија"

Колико данас званична политика брине о положају ћирилице у Црној Гори? Свакако су видљиви помаци, али шта још треба урадити на афирмацији тог писма?

- Статус ћирилице у образовном систему, културним институцијама, медијској сфери, државној администрацији и другим областима, апсолутно је незадовољавајући, што је недопустиво у држави која је, као што смо констатовали, настала на ћирилици. Нема никакве сумње да је потпуно природно, логично и неопходно ћирилицу суштински изједначити са латиницом. Нико не тражи ништа више! Маргинализација ћирилице догађа се на свим нивоима. Прича о изједначавању оба писма за сада је само декларативна, не и суштинска. Предстоји велики посао на свим нивоима да до тога дође, односно да се испоштује уставна норма (члан 13) која експлицитно гласи: "Ћирилично и латинично писмо су равноправни", а која је у најдословнијем смислу - мртво слово на папиру!

Бројне установе, поготово образовне, и даље у својим називима користе латиницу. Имена највећег броја медија, улица, булевара, фирми и даље су "под латиницом".

- Добро сте приметили. Управо то што наводите јесте најбољи доказ да је Уставом равноправност ћирилице и латинице загарантована, али да ми ту равнотежу не видимо у пракси. Како сада ствари стоје, плашим се да без додатних адекватних законских решења и спровођења у право, постоји оправдан ризик да ћирилица постане ретка и доведена до капије нестанка у Црној Гори. Не бих рекао да је боље стање ни у региону. Иницијативе и притисци јавности и институција указују на могући преокрет, али је потребан континуитет и законско јачање те позиције.

BloombergAdria.com

Колико Министарство просвете чини да се исправи ова неправда?

- Веома мало. Нисам задовољан на који начин Министарство просвете, науке и иновација третира ову проблематику. Не видим да има слуха за њу у овом тренутку. Везујући у пракси латиницу са црногорским, а ћирилицу за српски језик, утеривачи новог црногорског идентитета принудили су Србе и говорнике српског језика да се скоро у потпуности окрену ћирилици. Нема аутора који се држи српског језичког идентитета, а да своје дело штампа латинициом, као и обратно. Тврдња да је латиница у пракси везана искључиво за "црногорски", а ћирилица за српски језик, одражава једну реалну појаву у културној и политичкој сфери Црне Горе, али та појава није лингвистички или правно утемељена, већ је резултат политичких и идентитетских подела у друштву. Историјски гледано, српски језик се користио и на латиници и на ћирилици, као што су то радили и велики српски писци попут Ива Андрића, Бранка Ћопића или Меше Селимовића и Скендера Куленовића, који су штампали дела на оба писма. Међутим, у условима јаких политичких тензија и потраге за посебним идентитетом, писма су симболички обојена: ћирилица као симбол српства, а латиница као обележје новог црногорског идентитета. То није лингвистичка нужност, већ резултат културно-политичког позиционирања. Стога, није питање да ли неко "сме" да објави дело на латиници ако пише српским језиком, већ је ствар избора, тренутне друштвене климе и симболичке поруке.

У здравом друштву, поручује Алексић, оба писма би се користила слободно и без страха од политичке или културне интерпретације:

- Али, у друштву неслободе, дискринимације и свакојаких притисака на протагонисте српског језичког идентитета (а такво друштво смо имали до 30. августа 2020) имали смо ситуацију у којој су, као што сте сасвим прецизно казали, утеривачи новоцрногорског идентитета били принудили српске ствараоце у свим областима да своја дела штампају искључиво ћирилицом, како их нико не би могао идентификовати са латинашима - припадницима црногорског идеолошког пројекта који су направили радикалан отклон од ћирилице и целокупног културног и духовног наслеђа Црне Горе насталог на том писму.

Велиша КАДИЋ