ПАНИКА ЗБОГ ЗМИЈА: Овај град у Србији опседају ОТРВОНИЦЕ

На инфективном одељењу Опште болнице Ваљево у претходна два месеца због уједа змија отровница лекарску помоћ затражило је осам особа. Лекари кажу да су на "удару" змија најчешће били људи који живе у сеоским срединама.

Стручњаци поручују да нема повећаног броја змија у односу на претходне године.

Растко Ајтић, херпетолог и доцент на Природно-математичком факултету у Крагујевцу, објашњава да змије избегавају урбана подручја јер то нису њихова природна станишта.

"Ваљевски крај, са које год стране да кренете, нормално је станиште поскока и других змија", каже Ајтић.

На питање о присуству змија у ваљевском Насељу Колубара 2, Ајтић објашњава да се змије, као и сва жива бића, крећу и повремено се могу појавити и у градским срединама, али не у великом броју.

"Важно је знати да су змије солитарне животиње, што значи да не живе у групама. Уколико видите једну змију на површини од хектар, вероватно нећете видети другу, осим у сезони парења", објашањава Ајтић.

Када змије нападају?

Змије нападају само уколико се осете угроженима, стога је кључно не дирати их. "Змија се понаша као и свака друга животиња коју 'нападнете'. Уколико станете на њу, она уједа, али ако је само погледате и прођете поред ње, сигурно неће реаговати на вас", саветује Ајтић.

Недостатак служби за хватање змија

Како објашњава, Ваљево, као и већина градова у Србији, нема службу задужену за хватање змија. Грађани који се суоче са змијом у кући или дворишту често не знају кога да позову. Растко Ајтић истиче да је ово проблем на нивоу целе Србије, па и региона, јер не постоји оспособљена служба са квалификованим људима.

Наводи да су уверење о оспособљености за уклањање неотровних змија из урбаних средина добили ЈКП Ветерина из Београда, Зоо хигијена из Лесковца, Удружење ЗооПланет из Ниша и Удружење Поскок из Владичиног Хана. То су једине установе или невладине организације које су прошле обуку и сада у тим градовима постоје квалификовани људи за хватање змија.

(Мондо)