Данас плажа и уживање - некада ЗАТВОР: Тајне Аде Циганлије

Мало Београђана зна да је на Ади Циганлији постојао српски "Синг-Синг", односно злогласни затвор на тадашњој периферији Београда. Био је стециште грађана који су ту затварани не само због криминалних радњи већ и због политичких уверења.

У време када је радио, од 1920. до 1954. године, Ада Циганлија је била дивље речно острво на Чукарици, ненасељена и уточиште тек за понеког рибара или бегунца од закона, у чијим шикарама су тражили сигурност. Све у свему језив предео, а бегунци из затвора су најавили оно што ће доћи у 20. веку, када су несрећнике ту чекали окови, вешала, тежак рад и мука.

Београдске новине својевремено су писале:

"Извезете ли се лађом од Чукарице преко, угледаћете наш Синг-Синг, на пешчаној равници Аде Циганлије, коју ми добро памтимо из ратног времена. Учиниће вам се као мравињак, јер ту се ради, по васцели дан.

Да ти људи који тумарају тамо и амо, који копају, разбијају камење, мељу хмељ за стоку и брину се о њој, немају оно групо одело са великим "П" на леђима, не би се мислило да су то осуђеници, који издржавају казну да окају своје злочине.

Неки се и слободно крећу. Одлазе и долазе, носе канте с млеком, слабо их и контролишу, јер су се понашали врло добро и нису покушавали да праве испаде. То су „слободњаци“ који су пи крају издржавања казне, они који ће се вратити међу људе, да поново постану чланови друштва из којег су били искључени као преступници."

BloombergAdria.com

Приче о злогласном затвору на Ади

Приче о Ади биле су страшне – пошто у почетку није било зидова, затвореници су могли да се виде с обале, како ходају у оковима. Видела су се и вешала која су чекала оне најтеже случајеве. Није то био само политички затвор, иако је по томе постао познат.

Једна фотографија из 1929. године објављена у новинама открива како је изгледао живот унутар казамата. Ипак, с намером или не, слика затвора која је приказана јавности не открива никакву тортуру. Напротив, следи “срећан крај“. Робијаши се слободно крећу, без значајније контроле.

Они копају, разбијају камење и припремају хмељ за стоку. Немају никакво обележје затвореника, а објашњава се да то и јесу тзв. “слободњаци“, робијаши који су пред крај одслужења казне и ускоро ће бити пуштени кући.

На ледини се види неколико отужних, сабласних, али постојаних и уредних зграда, са окућницама које служе за рад.

BloombergAdria.com

Споменик Дражи Михаиловићу

Један споменик подигнут 1970. године, аутора Милорада Тепавца, управо подсећа на овај неславни период Аде Циганлије.

Пет тешких металних латица формира у свом срцу петокраку. На Ади Циганлији држава се обрачунавала и са политичким непријатељима, а по томе је острво пре рата било и те како познато. То је био затвор државног суда “за заштиту државе”.

Али, оно што се овим спомеником прећутало, јесте да је исто то место после рата постало инструмент новог обрачуна комуниста са претходницима. Тада је затвор запосело Одељење за заштиту народа (ОЗНА), а постоји и веровање да је ту стрељан и Дража Михаиловић.

Управо на том споменику је пре пар година био је постављен крст на којем је писало "Драгољуб Михаиловић, 1893-1946". Пре две године крста није било, али је његов мали део, са металним бројевима "1893" остао да стоји на споменику затвореницима из 1970. године.

Затвор се налазио близу места где је данашња зграда управе купалишта. Сравњен је са земљом пар година по престанку функције, без икаквог трага.

Спортска дешавања у предратно време на Ади

Оно што је интересантно је да су се, и поред затвора, још пре рата развијале и спортско-рекреативне зоне на Ади, прекопута рафинерије и Господарске механе. Први објекти за спорт, разоноду и рекреацију, веслачки клубови, па и плаже и то подељене на мушке и женске, уз строга правила одевања, красиле су доњи део Аде, на шпицу, у предратно време.

Ипак, Ада какву данас познајемо почела је да се формира по затварању злогласног затвора. Уређење и радне акције почињу одмах по рушењу затворских зграда 1957. године, а деценију потом Ада постаје полуострво у којем се формира чисто Савско језеро као део водоизворишта.

Једно од такмичења у Чукаричком рукавцу током тридесетих година 20. века, пре Другог светског рата, где је публика била на трибинама са адске стране, близу шпица острва. Док је грађанство уживало у спорту и лепом дану, свега стотинак метара даље затвореници су проводили време у суровим условима.

BloombergAdria.com

Гробница војника на Ади

Коначно је сврха целог овог подручја хумана – људи се рекреирају, природа царује, постоје чак и јединствене печурке које расту само на Ади. Али, ма колико се предали уживању не заборавите да бар на кратко у мислима одате и пошту њеним жртвама из прошлости. То нису били само затвореници, већ и војници, пише сајт Калдрма.рс

Наиме, Ада је 1915. године чак била прозвана и Острво смрти. Била је велика гробница српских војника који су ту водили битку са Немцима и Аустроугарима за одбрану Београда. Непријатељска војска навирала је из Срема на српску престоницу баш преко Аде уз изузетно тешке борбе, до последњег браниоца.

(Еспресо)