Извор:Фото: З. Кнежевић
Добре праксе и решења за особе са инвалидитетом
03.07.2025.
23:15
КАКО технологија, локалне иницијативе и законска регулатива могу заједно допринети достојанственијем животу за све?
Иако се права особа са инвалидитетом често налазе на маргинама друштвеног фокуса, конкретни примери из локалних средина и цивилног сектора показују да систем може функционисати - када постоји воља, знање и сарадња.
Центар за самостални живот особа са инвалидитетом Србије поделио је са нама примере добре праксе, користи савремене технологије и шаље јасну поруку доносиоцима одлука: не можемо градити инклузивно друштво без укључивања оних који га најбоље разумеју.
BloombergAdria.com
"Ништа о нама без нас"
Крилатица светског инвалидског покрета најбоље осликава мисију Центра за самостални живот особа са инвалидитетом Србије. Од оснивања, Центар се залаже за директно учешће особа са инвалидитетом у доношењу одлука и креирању политика које их се тичу.
Кроз пројекте, заступање пред институцијама и сарадњу са сличним организацијама у земљи и иностранству, Центар активно доприноси развоју инклузивног друштва и заштити људских права. Њихов рад препознат је и на међународном нивоу - кроз ангажман у Европској мрежи Центара за самостални живот и на УН Конвенцији о правима особа са инвалидитетом.
Центар остаје посвећен стварању друштва у којем се чује и поштује глас сваког грађанина.
Приступачност креће са локала
Приступачност не значи само да неко може ући у зграду без препрека. То је и могућност да особа са инвалидитетом студира, ради, учествује у јавном животу и доноси одлуке које се ње директно тичу. У Србији, и поред бројних изазова, постоје локалне средине које су показале како се може деловати одговорно и инклузивно.
- За 2024. годину, канцеларија Заштитника грађана доделила је награде за допринос развоју приступачности. Град Пирот и општина Босилеград добили су признања, док су општине Бела Паланка и Свилајнац такође похваљене. Град Кикинда је препознат по правовременом планирању, а градови Сомбор и Смедерево за успешну сарадњу са удружењима - наводе из Центра за самостални живот особа са инвалидитетом Србије.
BloombergAdria.com
Како технологија надокнађује недостатке у приступачности
Савремене технологије последњих година постају кључни инструменти у унапређењу квалитета живота особа са инвалидитетом, нарочито у образовању.
- Област образовања је тренутно вероватно област у којој технологија има највећи утицај. Интелигентне табле, едукативне апликације и платформе промениле су начин на који се знање преноси. E-learning је посебно добио на значају током пандемије, а дигиталне платформе као што суGoogle Classroom, Zoom и Microsoft Teams омогућиле су континуитет наставе без физичких баријера - истичу из Центра.
BloombergAdria.com
Дигитална писменост и доступност алата важни су и за саме организације које заступају права особа са инвалидитетом. Из Центра објашњавају како и они користе технологију за унапређење рада:
- Користимо апликације за онлајн састанке, а трудимо се и да својим члановима омогућимо обуке за нове алате, што доприноси и бољој видљивости наше организације.
Оснаживање организација цивилног друштва да користе савремене технологије доприноси и већем учешћу особа са инвалидитетом у доношењу одлука, праћењу примене закона и заступању својих интереса на институционалном нивоу.
Законодавни оквир је ту, али где је примена?
Упркос постојању законских решења, изазов остаје у доследној и свеобухватној примени прописа који гарантују приступачност.
- Потребно је поштовати законску регулативу и техничке стандарде планирања и изградње објеката, који осигуравају несметано кретање особама са инвалидитетом, деци и старима. Такође, треба поштовати Конвенцију УН о правима особа са инвалидитетом, коју је Србија ратификовала - поручују из Центра.
BloombergAdria.com
Још важнија порука односи се на улогу самих организација особа са инвалидитетом, које треба да буду активан партнер доносиоцима одлука, а не пасиван прималац помоћи. Оне најбоље познају свакодневне препреке с којима се њихови чланови суочавају и управо зато могу дати најрелевантније предлоге и решења.
- Организације треба да буду проактивне, да прате спровођење закона и реагују на њихово непоштовање – као што то раде тзв. "watchdogs" у иностранству - истичу из Центра.
BloombergAdria.com