КАКО КАЖУ ПРЕЦИ: Шта значи ако вам се суши дрво у дворишту?

Имати двориште данас је луксуз, али и велика одговорност. Није довољно да трава буде покошена и ограда окречена – двориште је некад било продужетак дома, свет простор у ком се огледала и душа куће. Наши стари нису садили тек да би било лепо – свако дрво и цвет имали су своје значење, сврху и моћ.

Ако вам је неко дрво увенуло, крошња се осушила, а корење почело да подиже темеље – то није само знак за сечу, већ и опомена. Према народном веровању, то значи да је време за промену. И не било какву – већ ону која се поштује вековима.

Започните с оним што је чувало наше претке – светим дрвећем и биљкама

На првом месту, чуваркућа. Није случајно стајала на крову. Веровало се да штити дом од удара грома, злих сила и ненаданих невоља. Ниска, скромна биљка – али с моћном симболиком. Чувала је кућу баш као што домаћица чува породичну ватру.

Ту је и перуника, биљка посвећена богу грома Перуну – име јој није без разлога. Сади се близу куће, уз капију или стазу. Кажу да тера злу срећу и лошу енергију.

Ако имате места за дрво – посадите храст лужњак. Он не даје само густ хлад и величанствен призор, већ и осећај заштите. Храст је одувек био симбол снаге и опстанка. Народ га није дирао без преке потребе – чак се и данас поред неких старих храстова људи прекрсте у пролазу.

Липа је пак била симбол мира, слоге и здравља. Њени цветови лече, привлаче пчеле, а медовина од липиног меда некад је била једина посластица. Липа се није садила тик уз кућу, већ мало даље, да не баци превише сенке на дом – јер превише хлада може да донесе и хладне односе.

Не заборавимо ни врбу. Њој се народ обраћао с поштовањем – чак је и кажњавање деце било „благо као врбина грана“. О њој су певале песме, а на празнике као што су Младенци и Цвети, њене гранчице су се користиле у обредима. Врба је нежна и мека, али упорна – корен јој налази воду, а кора лечи прехладу.

У дворишту се некад није садило шта је било модерно, већ оно што се поштовало

Наши преци нису имали дизајнерске саксије и егзотичне биљке из каталога. Садили су оно што има душу. И што штити.

Зато, пре него што купите нову баштенску гарнитуру и затражите „модерно“ уређење, запитајте се – да ли ваша авлија има срце? Има ли сену под којом се може одморити, биљку која штити, и цвеће које мирише на детињство?

Некад није све у естетици – нешто је и у души земље коју газимо.

(Ало)