Извор:Фото: В. Кадић

Ћирилицу нам чупају из срца

Извор: Велиша Кадић

26.07.2025.

12:00

ШТА ЈЕ представљала ћирилица за Србе и српску историју кроз векове, и шта би требало да значи и данас (ако јој схватамо значај) говоре како они који су радили на њеном потискивању и(ли) уништавању, као симболу српства и показатељу богатог историјског наслеђа, тако и они који су је бранили.

Забрањивали су је они који су знали да је то "српско писмо" (много је примера кроз историју пре Првог светског рата), потом су је забрањивали окупатори на овим просторима: аустроугари, освајачи за време Другог светског рата.

Аустроугари су, између осталог, за време окупације Србије и Црне Горе поскидали све табле са ћириличним писмом, забранили штампу и књиге на ћирилици. И тако редом. Потом је комунизам почео са потискивањем ћирилице, што је ишло тише, али још упорније. Хрвати су у последњем рату у својим библиотекама спалили немерљиво много књига писаних ћирилицом. И тако редом.

BloombergAdria.com

Да није тако важна за идентитет, показатељ континуитета и утемељености, не би се многи на њу тако окомили. То је доведено до апсурда у последње време у Црној Гори, ћирилица се изгубила са наших улица, медија, сајтова..., а покушало се да се лагано исели из срца. Наша деца се у школама упознају са ћирилицом, потом им се наметне латиница и њом почињу да се служе. Тиме их одвојимо од хиљадугодишње историје Црне Горе, која је ћирилична.

Стојановић: "Нашој деци се у школама наметне латиница и њом почињу да се служе"

Ово у разговору за "Новости" каже председница Матице српске-Друштво чланова у Црној Гори, лингвиста, проф.др Јелица Стојановић која позитивно реагује на сугестију да постоје и друга писма на којима је писан српски језик.

Његошеви стихови за вечност

Ћирилица се звала српским именом и за време светородне лозе Петровића.

- Свима су познати Његошеви стихови (у посвети на књизи Вукова Даница из 1826. године): "Српски пишем и зборим,/сваком громко говорим:/народност ми србинска,/ум и душа славјанска".

- Свакако. Ту су глагољица, арабица, латиница и ми се српског језика, било којим писмом да је писан не можемо, не требамо и не смемо одрећи. Знамо да је штокавски историјски, научно-српски језик, ма колико га данас неки присвајали и преименовали.

Српска ћирилица је једно и јединствено писмо које се зове именом свог језика.

- Нема на свету примера да је за име језика (српски) тако именом везано и име писма као што је повезано име српског језика и српског писма (ћирилице). Историја српског писма везана је за појаву слова које једино има српски језик, а то је слово -ћ. Нема ни једног словенског (ни светског) језика да има ово слово, осим српског. И оно је знак српског језика. Имају га и Мирослављево јеванђеље (Хум), и Повеља Кулина бана (Босна) и Хиландарска повеља Стефана Немање (Рашка), све српски споменици до краја 12. века. Леп показатељ јединства простора српског језика. А ово слово у својој основи има и крст, и цркву! И уткано је у називу ћирилица! За писмо које има ово слово кроз историју се увек везивало српско име.

BloombergAdria.com

Као што из бројних сведочанстава видимо, ово вишевековно писмо српског језика и именовано је као српско, на широком простору и од стране разних аутора, нација.

- Паметноме доста! Друго је све накнадна памет, заснована на фалсификатима и покушајима уништења историјских чињеница и истине, покушаја одузимања од српског наслеђа, јер је велико и величанствено.

Према подацима које су 2011. године сакупили студенти Студијског програма за српски језик и књижевност по разним градовима Црне Горе, око 95 одсто назива разног типа исписано је латиницом (мање од 80 одсто у Беранама, око 90 одсто у Пљевљима, до 98 одсто на приморју...). Све што је било у домену власти, њихових институција, било је само на латиници. Ситуација се благо променила у последње време. И поред потпуне латинизације Црне Горе, први пут у историји појавио се назив "црногорска ћирилица". Термин је, наравно, измишљен, исполитизован, ненаучан, без било каквог покрића: и што се историјског именовања тиче и што се тиче садржаја. Него, фалсификати и неистине својина су монтенегринског пројекта, тако да ту више ништа не може зачудити.

Апсурд

НЕ постоји устав у свету где језик у службеној употреби није и службени језик. Поготово ако је историјски и већински, као што је српски језик у Црној Гори. Постоје случајеви, нпр. Ватикан где службени језик (латински) је добио симболичну улогу, да буде службени, али није у службеној употреби. Мишљења сам да би оваква ситуација у Црној Гори могла и морала пасти на Уставном суду и да на томе треба радити, правде, уставности и истинитости ради, поручује проф. Стојановић.

  • Ћирилица је историјско писмо свих простора које су данас у саставу Црне Горе.

- Тако је. Мирослављево јеванђеље, Натпис кнеза Мирослава, Ктиторско-надгробни натпис жупана Првослава, Морачки натпис, Иловичка крмчија, Натпис зетског епископа Неофита... С обзиром да је израз српског језика и српског народа, те отуда у великом броју историјских докумената називана "српским писмом", сметала је пројекцији нове Црне Горе (Монтенегра) и у њој новог човека, те се нашла на удару у Црној Гори. Црна Гора је скоро потпуно латинизована, иако су чак и према Уставу равноправне ћирилица и латиница. А на првом месту стоји - ћирилица.

"Први пут у историји појавио се назив "црногорска ћирилица", термин је, наравно - измишљен"

  • Ћирилица се кроз историју на просторима докле је допирао утицај српског језика и, преко њега,често називала српско писмо.

- И никад другачије! То је уобичајен назив на штокавском подручју, а и у окружењу, уколико се писмо именовало (и тиме назив прецизирао, у односу на, нпр., руску, бугарску... ћирилицу, односно ћирилицу неког другог језика). За то имамо сакупљених и објављених близу сто примера (са простора Рашке, Зете, Боке, Хума, Босне, Дубровника, Славоније, Цавтата, Задра, на млетачком, аустријском, турскомдвору, те у Ватикану, у записима Енглеза, Француза). Дакле, ћирилица се именује једино као српско писмо, а штампа као српски карактери.

BloombergAdria.com

  • Ипак, следили су цели пројекти срачунати на уништавању ћирилице.

- Деветнаести и почетак 20. века је, више од свих векова раније, обележен многим покушајима забране употребе "српске ћирилице". Јавне забране најчешће су давале супротне резултате од очекиваних и задатих. Будиле су свест о значају и вредности ћирилице и везаности за њу, те доводиле до снажних отпора са тежњом да се сачува и одбрани ово писмо, тако да, осим за кратко, несу доносиле резултате. Напротив!

Велиша Кадић

BloombergAdria.com