Извор:Фото: Профимедиа, Shutterstock
35%ПОРЕЗА НА РОБУ ИЗ СРБИЈЕ Ступиле на снагу Трампове царине
07.08.2025.
09:20
ЦАРИНЕ од 35 одсто колико нам је зарезала администрација Доналда Трампа, ступају данас на снагу.
Од данас 7. августа сваки производ који се буде извозио из Србије у САД, од аутомобилске опреме, гума, електронске опреме, аграрних производа металних компонената, биће додатно опорезован царином од 35 одсто одлуком америчког председника Доналда Трампа.
Према ранијим најавама царинске стопе за Србију биће 35 одсто, Босну и Херцеговину 30 одсто, Индију 25 одсто, Турску и Израел 15, Швајцарску 39 одсто.
Саговорници "Блиц Бизниса", међу којима су и Бојан Станић из Привредне коморе Србије, упозорио је да ће високе царине значајно нарушити конкурентност српских производа на америчком тржишту.
BloombergAdria.com
Погођени сектори: од гума до војне индустрије
Око 700 домаћих фирми извози у САД, а највише ће бити погођене оне из области производње аутомобилских гума, војне индустрије, хране за кућне љубимце, грађевинских конструкција и металне опреме. Највећи изазов биће задржавање позиције на тржишту које је далеко и високо конкурентно.
Увођење царина део је шире стратегије америчког председника Доналда Трампа, који тежи смањењу трговинског дефицита и повратку производње у САД.
Огласио се Трамп: У Америку се од поноћи сливају милијарде од царина!
- Поноћ је! Милијарде долара од царина сада се сливају у Сједињене Америчке Државе - написао је Трамп ноћас на својој друштвеној мрежи Истина.
BloombergAdria.com
Царине - Трампова највећа тема, и бољка
У другом мандату, царине су постале свакодневна тема Трампове политике, толико да је лако заборавити зашто је овај приступ уопште започет. Трамп је више пута истицао да су царине кључне из четири главна разлога:
- Обнова америчке индустрије,
- Повећање државних прихода,
- Смањење трговинског дефицита,
- Притисак на стране земље да мењају политике у корист САД.
Царине су, у Трамповој реторици, универзални алат који може истовремено да створи нова радна места, смањи пореска оптерећења грађана, смањи дефицит и натера стране државе на уступке — и све то без већег раста инфлације. Ипак, стручњаци нису сигурни у то.