Извор:Фото: Профимедиа
НАЈРУЖНИЈА ГРАЂЕВИНА СВЕТА? На југу Србије,пројектовао Хрват
19.08.2025.
10:03
И ДОК је за већину становника на простору бивше Југославије бруталистичка архитектура сасвим уобичајена и нешто што свакодневно сусрећемо, за остатак света иста је феномен своје врсте која не престаје да их интригира. Велелепа бетонска здања странце истовремено одбијају и одушевљавају, остављајући их збуњене и са помешаним утисцима.
Брутализам је стил произашао из модерне архитектуре, а развијао се у период између 50-их и 70-их година прошлог века, али се у бившој Југославији овај архитектонски правац задржао далеко дуже.
Грађевине у овом стилу су најчешће монументалне и карактеришу их изражена геометрија, те употреба тамних, грубих материјала попут бетона, стакла, челика и камена. У Приштини се налази један баш такав примерак.
Бруталистичка архитектура била је посебно популарна у европским комунистичким земљама у које се убрајала и Југославија, па и дан данас ово наслеђе боји Србију и земље региона. Здања у овом стилу непрекидно наилазе на подељена мишљења, а док их једни сматрају ремек делима архитектуре, многи их без размишљања убрајају у најружније грађевине на свету.
Народна библиотека такозваног Косова - једна од најружнијих зграда на свету?
Једно од здања које је и званично доспело на листу најружнијих на планети јесте Народна и универзитетска бибилиотека Косова у Приштини. Наиме, ова грађевина два пута је завршила на не тако ласкавим листама које су се бавиле најружнијим објектима широм света.
Први пут је 2009. заузела девето место на списку који су саставили корисници сајта "Virtualtourist.cоm", а други пут ју је 2011. британски "Телеграф" рангирао као трећу на листи са 21 најнепривлачнијом зградом на свету.
Народна бибилотека Косова налази се у центру Приштине и званично је завршена и отворена 1982. године, а пројектовао ју је хрватски архитекта Андрија Мутњаковић. Када је Мутњаковић добио задатак да осмисли библиотеку напетост између албанског и српског становништва на Косову је већ била опипљива, па је он тражио симбол који би могао да задовољи обе стране.