Извор:Фото: Профимедиа

ОМИКРОН ПРОМЕНИО КОВИД: Да ли ће корона бити сезонски грип?

Извор: Нпортал

18.01.2022.

19:58

САСВИМ је евидентно да су клиничке слике изазване омикрон сојем далеко блаже него оне које је изазивао делта сој.

Оно што увиђамо јесте да омикрон даје потпуно другачију природу болести ковида 19, односно вирус не удара тако снажно на плућа као што су то чинили претходни сојеви.

Ово у интервјуу за "Блиц" каже проф. др Радмило Јанковић, анестезиолог, заменик директора Универзитетског клиничког центра Ниш и директор Клинике за анестезију и интензивну терапију УКЦ Ниш. Како истиче, сасвим је јасно да је тренутна епидемиолошка ситуација јако неповољна када посматрамо само присуство патогена у циркулацији у нашој земљи и могућност да он зарази велики број људи. Но, с друге стране, нови сој омикрон је потпуно променио корону као болест.

- Да је овакав масовни број заражених изазвао делта сој, наша, али и све државе у свету би имале потпуни здравствени колапс. Делта сој је био најпатогенији и изазивао је најтеже клиничке слике, а уз то је био и много вирулентнији од изворног вуханског и каснијег алфа соја. Када је реч о омикрон соју, налази пацијената указују на потпуно другачију природу болести ковида 19. У разговору са колегама анестезиолозима, инфектолозима и пулмолозима такође сам у прилици да чујем да је омикрон дао потпуно нову болест. За разлику од ранијих случајева када је ковид у раним фазама болести давао много јачу симптоматологију, инванзивност вируса је сада углавном усмерена ка горњим респираторним путевима, ка носу, носним шупљинама, ждрелу, синусима и делује да се вирус углавном задржава тамо - прича проф. др Јанковић.

Како додаје, снимци плућа пацијената оболелих од омикрон соја указују да вирус не удара тако снажно на плућа као што су то чинили претходни сојеви, те да нема јаког запаљенског одговора као што је био случај код делта соја. Међутим...

- Дефинитивно смо утврдили, и ми лекари и они који се баве науком, да је ковид 19 системска болест. Готово комплетна генеза ковида је разоткривена, а оно што је највећи проблем јесте имуномодулаторни ефекат на тромбогенезу, односно појачана склоност ка стварању угрушака. Поређења ради, чврстина тог угрушка је много јача него код особа које су, рецимо, оболеле од сепсе или које су здраве у односу на оне који су оболеле од ковида. Тај угрушак се јако тешко природним путем раствара и све то доводи до склоности ка тромбозама које су биле главни узрок смртних исхода и тешких форми болести. Тренутно се стиче утисак да се сви ти комплексни патолошки механизми који су доводили до тешких форми болести, макар тренутно не виде код омикрон соја. Уколико се они не буду јављали накнадно и уколико наредних дана и недеља немамо тај тромбогени ефекат код пацијената оболелих од омикрона, онда можемо да говоримо о томе да је омикрон довео до потпуно нове форме ковида и да ово више није иста болест - каже проф. др Јанковић.

Ипак, омикрон је кривац за рекордан број заражених и код нас и у свету. Недавно сте истакли да ће у Србији бити између 10.000 и 20.000 дневно оболелих, па чак и 30.000. Цифру од 10.000 смо премашали, како сада оцењујете епидемиолошку ситуацију?

- Не постоји никаква шанса нити је историја медицине забележила да су се епидемије тако развијале да ћемо сутра имати неки нагли пад. То се неће десити. Идемо ка врху епидемиолошке кривуље, а на коликом броју ћемо се зауставити – заиста не могу да претпоставим, али са сигурношћу говорим да је тај број који дневно чујемо потцењен. Из више разлога. Најпре, симптоми изазвани омикроном су много блажи и углавном оболевају млађи људи. Млади нису склони дисциплини и пре свега овога нису претерано веровали у корону, те сходно томе огроман број њих се неће јавити у ковид амбуланте. Због тога је реалан број оболелих потцењен минимум за два до два и по пута, тако да ми реално имамо те бројке које сам напоменуо да ће се десити.

Сматрам да ћемо ићи и ка још већим бројевима, то је неминовност јер се вирус јако брзо шири. Мислим да су наши капацитети тестирања скоро на максимуму. Реалне бројке, сем тога што делују фрапантно, нису нешто што би требало посебно да нас забрине јер је идентична ситуација у целој Европи. Ово је један плимни талас заражавања. Али за комплетну ситуацију није битан само број заражених већ и оптерећење здравственог система, број хоспитализованих и тежина клиничке слике.

Да ли смо на неки начин могли да спречимо овако велики број заражених?

- Искрено, мислим да не, без обзира на то што свакако нисам неко ко подржава непридржавање макар и оних минималних противепидемијских мера. Реални показатељи из западне Европе нам говоре да они и поред строгих мера закључавања и спречавања социјалних контаката сада такође имају велики број заражених. Једноставно, ово доба године је сезона боравка у затвореним просторима где су људи у јако блиском контакту и готово је немогуће зауставити ширење овако вирулентног соја. Једину ствар коју бих могао да назовем слабом кариком јесте да се могло претпоставити неколико дана пре Нове године да имамо прилично заступљен омикрон сој и да је реално било претпоставити да ће се ово десити. Можда би код нас бројке биле мање, али не драстично мање, да смо имали стриктније придржавање мера. Ношење маски је, нажалост, једина противепидемијска мера која ће спречити још масовније заражавање.

Има ли поенте размишљати о новим мерама, и да ли бисте и које мере ви увели?

- Тренутна ситуација је таква да читав свет готово две године живи са вирусом и све државе покушавају да нађу неки начин кохабитације са вирусом, или да одрже своју економску снагу или да одрже макар привид нормалног социјалног живота. Ту долазимо на причу о мерама. Теоријски, најадекватнија мера за спречавање ширења оваквог вируса јесте апсолутно закључавање и на тај начин вирус вероватно не би налазио нове домаћине. Да ли је то могуће? Показало се да и државе које су дуго водиле политику стриктног закључавања, као и оне које су имале либералнији став, тренутно се суочавају са истим проблемом. Мере свакако могу да дају ефекат и свакако ће заравнити изглед кривуље која у овом тренутку свуда "иде у небеса", али да ли је то реално могуће – нисам сигуран. Видимо да се чак и друге државе које имају много, много већи број заражених, углавном западноевропске земље, не одлучују на такав корак, јер вероватно сматрају да је немогуће зауставити ширење вируса.

Јесу ли вакцине довољно ефикасне да спрече заражавање код омикрона? И у чему је сада разлика између вакцинисаних, невакцинисаних и оних коју су већ прележали корону у погледу заражавања?

- Код овог новог таласа је фрустрирајуће то да је омикрон у потпуности заобишао имунитет стечен и вакцинацијом и имунитет стечен прележаном болести. Познајем на стотине људи који су се заразили, а уредно су вакцинисани чак са све три дозе, као и примере људи који су и вакцинисани и прележали су болест и оне који су по трећи пут инфицирани различитим сојевима вируса. Оно што се дефинитивно може видети јесте да људи који су уредно вакцинисани готово да немају никакву значајнију симптоматологију болести нити компликације. Свакако је очекивано да ће невакцинисани имати много тежу клиничку слику, а да ли ће бити фатална и доводити до смрти код омикрона - то је тренутно немогуће утврдити. Поједини прелиминарни подаци, конкретно студија из Јужне Каролине која још није прошла рецензију, говоре да је смртност од омикрона јако мала и да се односи и на вакцинисане и невакцинисане. Мислим да су вакцине одрадиле велики посао свуда у свету што се тиче делта соја, нарочито су биле ефикасне врсте вакцина попут РНА, векторских вакцина, док су нешто мање успешније биле атенуисане вакцине као што је кинеска, али свакако су спасле велики број живота.

Хоће ли нам бити потребна четврта доза вакцине?

- Све вакцине које су тренутно у дистрибуцији у свету су прављене у односно на изворни, вухански сој. Будући да је у међувремену вирус био нападнут од стране вакцина, тражио је природне путеве да мутацијама измени своју структуру како би могао да заобиђе имунитет. Сада је већ јасно да је омикрон развио ефикасност да може да заобиђе имунитет везан макар за заражавање. Нисам скептик око вакцинације, али сам скептик да у овом правцу у којем идемо четврта доза изворних вакцина неће бити ефикасна против сојева који су тренунто доминантни. Сада се јавља ситуација као и са класичним вирусом назеба и са вирусом грипа, који сваке године мењају структуру и сви респираторни вируси су подложни мутацијама. То је врста природне еволуције где вируси теже да достигну кохабитацију са домаћинима како би могли неометено даље да живе а како не би угрожавали свог природног домаћина. Докле год планета не буде униформно вакцинисана, постоји могућност да се развије нова форма вируса која ће заобилазити имунитет стечен и вакцинацијом и прележаном болести.

Подржавам идеју да читава фармацеутска индустрија и сви они који су заинтересовани утичу на то да се створи вакцина која ће практично у себи имати пресликане све досадашње варијанте овог вируса. И оно што је најбитније, да се равномерна дистрибуција вакцина учини што је пре могуће, и да се на тај начин брзом имунизацијом и ефикасним вакцинама постигне имунитет који ће довести до природне равнотеже између вируса и човека.

Недавно сте изјавили да је овако масовно заражавање можда последњи чин пандемије, а исти став провејава и у светским медицинским круговима. Како то објашњавате, да ли је колективни имунитет стечен природним путем једини излаз из пандемије?

- Коначни крај свега овога јесте – природа све удеси сама, односно вирус неће бити толико непријатељски настројен према свом домаћину тако да домаћин неће да учини све да се њега отараси. Природан пут је да болест има ендемски карактер, да се јавља сезонски и да неће изазивати теже клиничке слике, те да ће наћи свој природни пут да попут ранијих врста корона вируса обитава у природи не угрожавајући своје домаћине. Теоретски, када би се за пар дана цела планета заразила омикрон сојем и када би сви оздравили и престали да излучују вирус - вирус би нестао. То се наравно неће догодити, нити ће вирус сам себе уништити нити природна еволуција иде тим путем. Свакако, ово представља један од последњих чинова пандемије. Уколико овај сада пик буде трајао краће, то може да указује да ће доћи до одређеног смиривања.

Каква је будућност вируса корона? Верујете ли да ће постати ендемичан на целој планети и да ће се јављати сезонски попут грипа?

- Да.

Не очекујем нови талас

Како видите даљи ток епидемије у Србији, рецимо у наредних месец дана и када верујете да бисмо могли да очекујемо смирај?

- Мислим да ће овај талас свакако ићи узлазном путањом наредних месец до месец и по дана. За разлику од претходних таласа, верујем да ће овај талас након наредних месец дана доживети релативно брзо смиривање и да ће негде већ почетком марта ситуација бити много боља, и вероватно средином и крајем марта потпуни крај овог таласа. За мене би било изненађење да нас удари неки нови талас, и мислим да ћемо као и прошле године имати прилично миран период током касног пролећа и читавог лета. Треба видети како ће се тада вирус понашати на јужној хемисфери где ће бити зимско доба. Свакако, након овако бурног јануара и вероватно фебруара у наредном блиском периоду очекујем смиривање током пролећних месеци.

(Блиц)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".