Како је прстен српске краљице донео ЗЛУ КОБ Александру?

Већ више од једног века траје енигма о златном прстену краљице Теодоре, мајке цара Душана Силног. Овај јединствени примерак накита, искован у златним радионицама средњовековне Србије, пронађен је 1915. године у манастиру Бањска крај Звечана – и од тада његова прича не престаје да интригира историчаре, љубитеље уметности, али и трагаче за мистеријама.

BloombergAdria.com

Благо из краљевске гробнице

Прстен је, читавих осам векова, лежао сакривен у мраку гробнице, све док га усред Првог светског рата нису пронашли трагачи за Милутиновим благом. Када су на његовој глави угледали урезаног двоглавог орла – симбол царског порекла – било им је јасно да пред собом имају накит владарске породице.

Убрзо је откривено да је у питању гроб краљице Теодоре Смилец, прве супруге Стефана Дечанског и мајке цара Душана. Прстен је одмах предат регенту Александру Карађорђевићу, који је, према предању, и лично присуствовао откопавању.

Уметност и симболика у злату

Теодорин прстен је право ремек-дело златарства. Израђен је од злата, украшен црним нијелом, геометријским и флоралним мотивима, као и представама фантастичних животиња. Натпис урезан на тамној подлози гласи:

BloombergAdria.com

"Ко га носи, помого му Бог".

Ова формула није била посвећена само једној особи, већ је имала универзалну заштитничку улогу – што прстен чини истовремено и хришћанским симболом и магијским талисманом. У комбинацији са хералдичким орлом и митским животињама, представља спој моћи, вере и мистике.

Његова вредност у средњем веку била је толика да је одговарала двогодишњем порезу једног сеоског домаћинства, што га сврстава међу најдрагоценије предмете тог доба, наводи Сербиан Тимес.

Од амајлије до проклетства

Регент Александар Карађорђевић једно време носио је прстен као амајлију – прво на руци, а затим на ланцу за сат. Међутим, убрзо су се појавиле приче да је накит уклет и да не сме напустити руку Немањића.

Преплашен, краљ је прстен поклонио свом пријатељу, адвокату Благоју Барловцу. Ни он га није дуго задржао – у тајности га је 1926. године предао Народном музеју у Београду.

BloombergAdria.com

Теорије завере и алтернативна историја повезују прстен са смрћу својих власника – краља Александра, убијеног у Марсеју 1934. године, и адвоката Барловца, који је убрзо након предаје прстена преминуо. Тиме је појачана легенда да прстен доноси несрећу ономе ко га носи недостојан царске крви.

Тајне другог прстена

Уз златни, са руке краљице скинут је и сребрни прстен, мање вредан, али подједнако занимљив. Претпоставља се да је завршио у приватној колекцији једне моћне београдске породице, а касније и у иностранству. Данас се наводно налази у власништву богате српске породице, али се не зна да ли и он носи „уклету“ судбину.

Ко је била краљица Теодора?

Краљица Теодора Смилец била је бугарска принцеза, ћерка цара Смилеца и прва супруга српског краља Стефана Уроша ИИИ Дечанског. На српском двору боравила је од 1306. године, а њен син Душан постао је први српски цар. Њена судбина након 1314. остала је непозната.

(Курир)