РАЛЕ О АНИ: "Био сам дадиља, крпа са којом је брисала под"

Николићева га је пријавила полицији, а композитор је добио 48 сати забрану приласка. Рале је сада открио детаље сукоба и испричао своју страну приче.

- Ја сам од свог живота лепог... Направио сам роба. Не могу да кажем да нисам крив јер сам свесно ушао у све, а и Тару сам заволео. Није моје дете, али као да јесте. То је једно предивно дете. Једноставно, нисам више имао ауторитет над својим животом нити сам доносио сам одлуке.

- Био сам дадиља, био сам возач, све друго, само нисам био оно што треба да будем, а то је Рале. Ја сам постао крпа са којом је она брисала под. Када је осетила да може, наравно да је то користила. То је нон стоп кулминирало. У почетку сам се борио, говорио сам себи да не може више овако, а с друге стране, кажем себи биће све добро, све ће лећи на своје место. Генерално, нисмо имали круцијални проблем осим тог њеног понашања.

BloombergAdria.com

- Могла је да ме гађа чашом, флашом, да извади маказе да ме убоде. Никада нисам знао шта ме чека када дође у ту фазу, свашта сам могао да очекујем. Имао сам утисак да живим у филму "Балкански шпијун", када Бора Ђорђевић шта год да уради или каже, Бата Стојковић протумачи то на свој начин. Морао сам да водим рачуна о сваком зарезу, о свакој речи, да она нешто не извуче из контекста. Себи је дала потпуну слободу да она каже све шта пожели. Њено покриће за све је било да она никада не лаже и да је увек у праву. Ја сам неко ко не прича много, па испада да лажем. 

Рале је открио да су свађе присутне од почетка љубави са певачицом.

- Што се тиче сукоба било их је од самог почетка. Није се то само сада десило. Мислим, све наше комшије су то чуле, знале су. Кад кажем комшије, не мислим само на моје комшије, већ и на њене комшије. Значи, хаос је био свакодневан, али нешто нас је везивало, не знам... можда та нека превелика љубав, ја стварно не знам, али то генерално од самог почетка није било нормално, било је јако, јако, јако болесно. И да се разумемо, није то само. Хајде, љубомора да кажем, једини је узрок наших сукоба.

BloombergAdria.com

- Значи, она мени замера што сам ја од првог дана био у Гранду и са Сашом Поповићем био најбољи пријатељ и толико тога смо урадили заједно, али на крају смо се разишли, што ја ту ништа нисам направио, добио, нема појма шта да добијем. Ја сам увек желео своју слободу, имао сам је као што сам је имао до тренутка док њу нисам упознао. Кад сам њу упознао, онда је кренуло то неко, да кажем, из дана у дан лудило. Одем рецимо у 12 студио да радим, сачекам Тару у 5 да дође, а онда са Таром идем. Супер ми је са њом, дете се игра у игроницу и ја уживам. И тако три дана за редом. И она каже мени, три месеца те немам. Пази, три дана, три месеца. Ти ме не волиш, ти једноставно само радиш, само радиш, само радиш. Докле више рад, ја сам пројекат од милион долара, а ти не радиш ништа на томе. Океј. Ако си пројекат од милион долара, а ја то не видим, дај да видим шта је проблем. Зашто ја то не видим? Значи, да би била пројекат од милион долара, или већ колико небитно је, ти требаш да имаш бенд. Имам ја бенд. Океј? Пошаљи ми број телефона од човека Душана Бумљара, ја га назовем, кажем, човек је дошао у Београд, ајмо да причамо о бенду, он је саставио екипу, једну предобру екипу, мислим, не предобру, него то је, верујте ми, врхунски нешто.

- Можда најбоље што сам ја чуо, ето, да вам кажем, мислим. Значи, то су, не само што су добри момци, као људи, што су добри људи, него што су то врхунски свирачи. Ок, хајмо да кренемо са пробама како ћемо да радимо ајде ја ћу направити матрице које ће ићи да радимо на клик то је темпу а бубањ гитара и бас да буду основа а матрице преко тога топ направим ја матрице све кренемо да радимо, то је толико добра енергија била од првог дана. Од првог дана, од прве пробе. Она није дошла нити на једну једину пробу. На прву пробу је дошла, била је ту 15 минута, отпевала две-три песме и ја сам рекао, стварно је било то импозантно. Ја сам се одушевио и кажем, дођи да те загрлим, молим те, знаш, ја сам одушевљен. Она каже, зашто?

- Зато што сам мислио, не знам, да си изгубила осећај за музику, да не можеш да певаш, знаш, нисам знао. Тад је настао проблем епских размера: "Ти не верујеш у мене, го*но једно, ти си ђубре, ти ћеш мени да говориш шта је ово". Значи катастрофа, ту смо се толико посвађали, ту ноћ, ајде да не причамо о томе. Значи ја зато што сам рекао - драго ми је да ниси изгубила осећај за музику.

BloombergAdria.com

- То је испало, и ја у њу не верујем, и ја сам неко ђубре, го*но, ко и сви остали, нема појма, да не говорим сад које речи употребљавамо. Значи, радим годину дана са бендом, ни на једну пробу није дошла. Кад смо дошли у ситуацију да кренемо за наступе, ја им кажем, ок, ајмо једну пробу да направимо са бендом, а не бре, знам ја све. Значи, ок, ако идемо без икакве пробе на наступ, ја направим списак како треба да иде. Тај списак траје три песме.

- После тога она мења како она хоће, дај ово, дај оно. И ту настају проблеми, тек. Па не можеш тако да се понашаш. Или ако хоћеш да направиш списак, ти га направи, и дај људима дан раније да људи то погледају, да зна ко шта коју боју треба да сложи. По песми. Она то никад у раду није. Али је зато пред сваки наступ тензија у пуну. Прво нисам провалио. Она мени каже: "Ти ми дижеш тензију". Како ти ја дижем тензију? Шта сам ја урадио да ти дигнем тензију? Значи, стварно ми није јасно. Још се склањам.

- Још оно, значи стварно суздржавам се. Толико ствари бих јој рекао, а ја ћутим. Значи да... Не знам како да се поставим. Ако било шта кажеш, проблем. Ако ћутиш, проблем. Тензија је зато што ћутим. А када бих проговорио, било би још горе. Јер наравно, ја не бих могао да причам нормално са њом. Како нормално? Како нормално да причам када она нон-стоп касни. Она не капира да власници клубова једва чекају да се нешто деси да могу да те зајебавају, хајде кажем тако. Значи, то стварно мора нешто да буде екстра екстра фул да ти нико не приговори. У сваком другом случају имаш проблем.

BloombergAdria.com

- Не она као она, као извођач, него ја као неко који сам први ту поред ње. Да ја морам да глумим идиота, да се грлим са људима, да причам бајке и шта ја знам. Она не схвата да ме ставља у ситуацију, да ја стварно за себе мислим да сам господин и да сам коректан према сваком, да дођем у ситуацију да морам да се правдам, да морам да будем мањи од маковог зрна. Зашто? Зато што њој је то све једно. Ако ја уђем, значи ми већ морамо да будемо мало та не, на сцени она се још шминка. Ја кажем, Ана, Ја сам рекла, нема концерта, ако још једном уђеш, марш и изађи на поље. Значи, то је хистерија и хаос. Ајде, буди паметан.

Ратковић је открио и детаље скандала са пумпе.

- Чека је, ако треба да издржи до пола два, чека је до пола три да се она среди или да је пожуриш. И то су те тензије о којима она говори, да ја правим, као ја правим тензије њој. Које бре тензије? Значи које тензије? У животу нисам направио тензију, нити пред наступ, нити генерално овако. Али ја њу кад слушам, као да она прича о неком, мислим, о неком доводитељу где смо актери и она и ја, ја кад је слушам она ме убеди да је у праву. Мислим, супер је све, браво. Само има један проблем. А она каже, који? Па није тако било. Како је било? Па ја испричам како је било. Не, не како сам ја рекао, него она држи свој став.

- Ево, сад смо имали наступ у Босни и кренемо кући. Она нешто кренуло ме да љубоморише нешто, од сада је то небитна прича. Углавном, нисмо прошли 10-15 километара и она опет креће да се хвата за волан. И као мени: "еј дечко, хоћеш да погинемо овде?" Ја кажем: "жено, само ме остави, молим те, возим све у реду, нема проблема."

BloombergAdria.com

"Дај ми упаљач". "Не дам". "Дај ми упаљач, не дам".

- Ја видим неку пумпу малу. Погледам ради, ја стао на пумпу, уђем унутра да купим упаљач, све време иза нас иде обезбеђење. Ја стао на пумпу, купио упаљач, излазим са пумпе, она је прешла са места сувозача на место возача, жена, ја само прилазим, отворим врата да уђем, она даје гас и одлази. Значи, руку кад ми није откинула. Гледам, рекох овом ми из обезбеђења, молим те, рекох, иди за њом, она не зна ни где иде, разумеш, ја ћу звати неког из Београда да дође по мене, дође човек за два и по три сата, нема везе, па ћу да идем. Он каже, како да те оставим овде? Ма пусти ти мене, знаш, а оно, Босна, хладно, ја у мајици, кратких рукава, ноћу. Човече, иди за њом, чујеш шта ти кажем? Ма не, каже, не могу да те оставим, где ћу да те оставим. А да је нека пумпа, да не знам, да могу да седнем негде, него пумпа као киоск, 303. И овај, и не, човек, не, ма нема шансе да те оставим, ипак је она у ауту, она ће доћи, ја тебе, ти, овај, седи у ауто, возим ти ја за Београд. Ја дођем у Београд у осам ујутру. Човек ме довезао. Ево ње око пола два, поподне, и каже: "је ли пи*ко, оставио си ме на пумпи у Босни".

"Чекај, бре, ко је кога оставио? Ја тебе или ти мене? Ти си, прешла сам места сувозача села за волан, дала гас и отишла. Како сам те оставио?"

А она каже: "возиш пијан, идеш путем лево-десно, обезбеђење ти блица, на крају ти је пресекло пут и зауставило и ја сам схватила да нећу са тобом да се возим".

То су неки филмови, какво обезбеђење, пресреће, немам појма ја, оно, баш сам позвао човека, кажем: "Брате, си ти мени аутом пресрела пут? Каже: "молим?"

"Па чекај, да сам ја стао на ту пумпу да купим упаљач или си ти мене зауставила на пумпи возилом?"

BloombergAdria.com

- Каже: "Рале, о чему причаш, брате, возила сам иза вас". Али она сад то кад исприча неком или јавно, ево, ја сам њу оставио на пумпи. Ја сам тај ко је био пијан, који је возио путем лево-десно, кога је обезбеђење пресрело, зауставило и шта ја знам, шта већ не. То су те приче. Е сад, верују или не верују? Њој се наравно верује јер је она у очима људи искрена. А то колико је она искрена, ја сам искренији пута пет. Код мене, знају људи, ја никад у животу нисам калкулисао. Ако ми се нешто не свиђа, ја кажем не ваља.

- Ако ми се свиђа, ја кажем добро је. Колико сам људи избацио из студија зато што су заслужили, наравно. Нисам правио калкулације типа, еј, треба ми, ово ми доноси паре, ипак ћу ја са њим да будем добар. Не. Никад у животу. То знају сви који ме познају. Колико сам људи само из студија избацио. Али једноставно је тако.

- Нисам ја једини композитор, ни ти си ти једини певач. Значи, или певачице небитне. Толико имаш аутора других, ма иди жене, имају толико певача или певачица других, имам ја с ким да радим. Немамо ми проблем. Али ако се једноставно не слажемо у нечему, хвала вам лепо, до виђења. Она је једина особа у мом животу са којом ја нисам правио компромисе. Него сам прихватио оно што она говори. Рачунајући да ће то њено лудило да у неком тренутку да се смири. Јер сам је стварно заволео.

- Нажалост. Ево одакле смо дошли. Ми смо данас требали да идемо на Малдиве. Уплаћено све. То је пропало. Браво за нас. Видим и ови што су ме подржали. Па верујте ми да је истина оно што она говори. Па ја бих је први подржао. И без обзира што сам ја актер те приче. Ја бих је први подржао. Али нажалост, нек' верује да ко шта хоће, али мислим ту има милион ствари. Могу бих да причам сигурно 24 сата без престанка шта се дешава. Али нећу. Нећу да пљунем по себи, нећу да пљујем по њој. Јер ипак је она део мене на неки начин. И са тим бих завршио.

(Курир)