ПРЕМА ФРОЈДУ: Лоше људе одаје ЈЕДНА особина

Иако је Фројдово наслеђе слојевито и често контроверзно, ова наизглед једноставна опсервација пружа дубок увид у људску психу. Када се сретнемо са особом чије нас понашање или речи остављају без текста, не због њихове генијалности, већ због дрскости и недостатка срама, сведочимо нечему што је Фројд сматрао кључним показатељем.

Одсуство стида није само карактерна мана, према психоаналитичкој теорији, оно је симптом дубље неуравнотежености унутар саме структуре личности. То је црвена застава која сигнализира да унутарњи морални компас особе не функционише исправно. Како бисмо разумели зашто је то тако, морамо да заронимо у темеље Фројдове мисли – у несвесни ум који, попут скривеног дела санте леда, управља нашим поступцима.

Унутарњи сукоб Ида, Ега и Суперега

Према Фројду, наша личност састоји се од три темељне компоненте које су у непрестаној борби: Ид, Его и Суперего. Њихова динамика одређује наше понашање, одлуке и, најзад, наш осећај за морал.

BloombergAdria.com

Ид је најпримитивнији део наше психе, присутан од рођења. Он функционише према "принципу задовољства" и тражи тренутно испуњење свих нагона, првенствено оних агресивних (Танатос) и сексуалних (Ерос). Ид не познаје логику, стварност ни морал. Он је чиста, сирова и импулсивна енергија.

Суперего је његова супротност. Он је наш унутарњи морални судија, "чувар" који се развија током детињства кроз усвајање друштвених норми, вредности и правила од родитеља и околине. Састоји се од два дела: савести, која нас кажњава осећајем кривице и стида када прекршимо правила, и его-идеала, који поставља стандарде онога чему би требало да тежимо.

Его је посредник. Он је рационални део личности који покушава да уравнотежи нереалне захтеве Ида са строгим моралним стандардима Суперега, све то унутар граница спољног света. Његов је задатак да одложи задовољство и пронађе реалистичне и друштвено прихватљиве начине за испуњење нагона.

BloombergAdria.com

Особа која показује потпуно одсуство стида, према овој теорији, има изразито неразвијен или слаб Суперего. Без снажног унутарњег судије који би изазивао осећај кривице, Ид преузима контролу. Таква особа делује вођена искључиво властитим примитивним импулсима и жељом за тренутним задовољењем, без обзира на друштвене последице или осећања других.

Када нагони преузму контролу

Доминација Ида објашњава зашто се понашање које сматрамо "лошим" или "бесрамним" често чини детињастим и егоцентричним. Попут малог детета које захтева испуњење својих потреба одмах и сада, особа са слабим Суперегом не поседује капацитет за емпатију или разумевање туђих перспектива. Њихов свет се врти искључиво око властитих жеља, пише Simply Psychology.

То се очитава у потреби за понижавањем других како би се осећали супериорно, у исмевању туђих мишљења и потпуном недостатку самокритике. Будући да њихов Суперего не производи унутарњи осећај срама, они не виде ништа погрешно у својим поступцима. Свака критика споља доживљава се као напад, а не као прилика за интроспекцију.

BloombergAdria.com

У таквим ситуацијама, Его је присиљен да се користи одбрамбеним механизмима како би заштитио крхки осећај властите вредности. Један од најчешћих је пројекција – приписивање властитих неприхватљивих мисли, осећања и мана другима. Особа која је сама непоштена оптуживаће друге за непоштење; она која је завидна видеће завист у свима око себе. То је несвесни начин да Его каже: "Нисам ја лош, они су."

Шта учинити када препознате одсуство стида?

Фројдов савет у сусрету с таквим особама био је јасан: останите смирени и не покушавајте да се доказујете. Расправа са неким ко нема унутарњи механизам за препознавање властитих грешака је узалудна. Њихова психа је структурисана тако да одбацује сваку спољну критику како би сачувала властиту, често илузорну, слику о себи.

Препознавање потпуног недостатка стида није позив на осуду, већ на опрез. То је увид који нам омогућује да разумемо с ким имамо посла и да не спуштамо властите интелектуалне и моралне стандарде.

На крају, Фројдова лекција није само о идентификовању "лоших људи", већ о разумевању да су неки од најпроблематичнијих образаца понашања укорењени дубоко у несвесном уму. Одсуство стида сигнализира да је унутарња битка између нагона и морала одавно завршена – победом нагона.