МЕСЕЦ СЕ УДАЉАВА ОД ЗЕМЉЕ: Дан од 25 сати постаје реалност?

Научници су открили да се Месец удаљава од Земље и да то мења све што смо мислили да знамо о односу плаве планете са њеним јединим природним сателитом.

Такође има веома стваран утицај на дужину наших дана на Земљи – иако невероватно спорим темпом. Наиме, удаљавајући се од Земље током милионима година, Месец истовремено продужава дужину просечног дана.

Дан на Земљи од 25 сати

Студија тима Универзитета Висконсин-Медисон фокусирала се на стену из формације старе око 90 милиона година. Тако су успели да анализирају интеракције Земље са Месецом од пре 1,4 милијарде година. Испоставило се да се се Месец удаљава од Земље стопом од 3,82 центиметра годишње.

То значи да ће, на крају, последица бити да ће дан на Земљи за 200 милиона година трајати 25 сати, пише портал Indy100.com.

- Како се Месец удаљава, Земља је као клизач који се окреће и успорава док пружају своје руке – рекао је Стивен Мејерс, професор геонауке Универзитета Висконсин-Медисон.

BloombergAdria.com

Он је рекао да је једна од амбиција тима била да користе астрохронологију да развију веома древне геолошке временске скале.

- Желимо да будемо у могућности да проучавамо стене старе милијарде година на начин који је упоредив са тиме како проучавамо модерне геолошке процесе – додао је Мејерс.

Скривене структуре на Месецу

Ово, како наводи Indy100.com, није једина прича која је недавно променила наше разумевање о Месецу.

Научници су такође открили милијарде година вредне тајне закопане испод лунарне површине, а све захваљујући кинеском свемирском програму који је открио скривене структуре које нам могу помоћи да почнемо да склапамо делиће прошлости нашег сателита.

Научници су по први пут успели да визуелизују горњих 300 метара лунарне површине уз помоћ података са кинеског ровера “Чанг’е 4”, прве летелице која је икад слетела на другу страну Месеца 2019. и од тада снима панораму кратера и узима узорке минерала из лунарног плашта.

BloombergAdria.com

А резултати су открили милијарде година претходно скривене лунарне историје. Ровер је омогућио научницима да визуелизују слојевите структуре које чине горњих 300 метара лунарне површине са више детаља него икада пре.

Кратер скривен унутар структура

Резултати, објављени у “Журналу геофизичког истраживања: Планете”, откривају да је првих 40 метара лунарне површине сачињено од више слојева прашине, земље и разбијених стена.

Скривен унутар ових материјала био је кратер, који је настао ударом великог објекта у Месец, према Ђианкингу Фенгу, истраживачу Института планетарне науке у Аризони и водећем аутору студије. Научници спекулишу да отпад који окружује ову формацију чине крхотине од тог удара.

BloombergAdria.com

Ниже од првог, открили су још пет различитих слојева лунарне лаве која је процурила преко пејсажа пре више милијарди година.

Вулканска активност на Месецу

Стручњаци верују да је наш Месец настао пре 4,51 милијарди година, кад је објект величине Марса ударио у Земљу и одломио комад наше планете. Током следећих 200 и нешто година, Месец је наставио да удара у свемирски отпад што је оставило бројне пукотине на његовој површини.

Као и на Земљи, лунарни плашт је садржао џепове отопљене магме која се инфилтрирала у новоформиране пукотине захваљујући низу вулканских ерупција, како је објаснио Фенг. Али, нови подаци са кинеског ровера показали су да што је вулканска стена била ближе лунарној површини, то је постајала тања.

BloombergAdria.com

- Месец се полако хладио и остајао без паре у каснијој вулканској фази. Његова енергија је ослабила током времена – рекао је Фенг.

Верује се да је вулканска активност на Месецу замрла пре између милијарду и 100 милиона година, што значи да се увелике сматра “геолошки мртвим”. Али, Фенг и његове колеге сугеришу да можда још има магне закопане дубоко испод лунарне површине. Док је пред кинеским ровером још много посла, научници се надају да је ово само почетак њиховог револуционарног мапирања Месеца.

У међувремену је и индијска летелица "Чандрајан 3" недавно успешно слетела на другу страну Месеца, након што се руска три дана раније забила у његову површину. Тамо је оставила кратер широк 10 метара.