"ПОСЛЕДЊИХ ДАНА ПРЕД СМРТ ГОВОРИО ЈЕ ОВУ РЕЧЕНИЦУ"

Дарков кум Милан Митковић провео је његове последње сате са њим, те се сада присетио тог кобног дана.

BloombergAdria.com

- Што се тиче 11. јуна 2011. године, кад се вратим уназад, кренем од ноћи пре, кад је гостовао у "Плитвицама" у Инђији. Било је толико народа да нисмо знали како ћемо изаћи из кола и отићи до бине. Питали смо се: "Шта је ово и о чему се ради?!" Одрадио је тај наступ, то је била таква енергија да немам речи. Певао је песме с посветом, мени, пријатељима... Било је савршено! Стигли смо у шест ујутру код мене кући, а он је већ у осам требало да иде да гостује у јутарњем програму. Једва је устао. Кад је отишао до купатила, зове ме и каже: "Човече, разбио сам лустер!" Знате да је имао мало косу нагоре и како је узео да намести фризуру, он је ударио у лустер и тако је пукао - прича он и додаје:

- Отишао је у јутарњи програм, јавио ми се након што је завршио, све му је било супер, а онда је отишао на брифтинг код оца Видоја. Он је био велики Дарков критичар. Дарко га је јако поштовао и уважавао је његове савете. Отац му је био баш строг. Онда је отишао у Сремску Митровицу, чули смо се и договорили да се видимо око 18 сати. Договор је био да ја дођем код њих по Мају, његову жену, и да идемо на свадбу, а он иде на наступ. Ушао сам у стан, Маја и ја смо се спремили за 10 минута, а он је седео на тераси. Гледао је онако као да је већ отишао. Без поздрава, без ичега, само "здраво, здраво". После пола сата је отишао да види ћерку Лару, која је била код баке.

Митковић се присетио тренутка када је сазнао да је Дарко погинуо, те је истакао да су мислили да је вест о његовој несрећи измишљена.

- Маја и ја смо увелико били на свадби код наше раднице, рекла ми је: "Еј, човече, никад ти нисам испричала како смо се Дарко и ја упознали." Ми смо седели у том локалу где су се они упознали. Показала ми је бину где је он стајао, где је она седела, и после 45 минута звони ми телефон, ја видим на екрану пише "Иван новинар". Јављам се, а оно због весеља на ком смо трешти музика. Каже ми: "Добро је, све је у реду!" Ја му кажем да га не чујем шта прича због музике, а он мени одговара: "Ма све је у реду, опет лажу." Ја питам шта пишу, он ми каже да је изашао текст да је Дарко погинуо. Кажем, боже свашта, људи нису нормални. Спуштам слушалицу, зове ме другарица и каже: "Јао, значи ниси ти био у ауту, кажу да су тројица била у ауту у ком је Дарко погинуо." Ја опет кажем: "Ма дај, бре, сад ме звао и новинар, то су глупости!" Како сам прекинуо, опет ме зове Иван новинар и каже: "Дарко је погинуо, прими моје саучешће, сад су потврдили!" Гледам у Мају и не знам шта ћу да јој кажем. Жена ми прича о упознавању с Дарком, седимо на месту где су се упознали и ја сад њој на том месту треба да саопштим да јој је супруг погинуо. Гледам у њу и њој звони телефон. Она у мене, ја у њу и ја не знам шта ћу и разбијем свој телефон. Кренемо према кући, покупимо њеног брата и сестру и кренемо у Клинички центар. Тамо сазнајемо шта се десило. Сутрадан, 12. јуна јутро, детету трећи рођендан, а ми не знамо ни где смо ни шта смо. Гледаш и размишљаш - цео живот ћемо 11. јуна ићи на помен, а 12. јуна ћемо славити њен рођендан.

"Говорио је да је уморан"

Како каже, Дарко је последњих дана свог живота стално говорио да је уморан.

- Тих дана пред смрт нон-стоп је говорио: "Ја сам уморан, ја сам уморан, једва чекам одмор." Једва је чекао тај одмор који је требало да се деси после Лариног рођендана. И он јесте био уморан, али то његово причање о томе превазилазило све. Мислим, ја сам неко ко је био стално с њим и знао сам како му је. Он је само хтео да оде на одмор па да после тога иде на летњу турнеју. Он је тада био много популаран, то је био највећу успон његове каријере.

Курир