Колико се "уштеди" времена кад се вози 160, а не 100км/х?

Многи јуре преко ограничења и у граду а нарочито на ауто-путу а све под изговором да ће "уштедети на времену". Али, испоставило се да су те уштеде заправо врло релативне.

Кроз занимљиво предавање професор математике, Станислав Штефан, је уз помоћ једноставних бројки показао колико је заправо безначајна трка за сваким додатним десетинама километара на сату.

Његово објашњење натерало је многе да се запитају колико брза вожња заиста доноси толику уштеду. Ево тачне рачунице:

BloombergAdria.com

Да би рачун био једноставан, професор је узео пример пута од 100 километара, који прелазимо различитим брзинама. Како се мења време када брзину повећамо са 100 на 140 км/х? Ако возимо "стотком" и стигнемо на циљ за сат времена – и то здрави и сигурни – да ли нам то није довољно? Ако јесте, да ли вреди ризиковати због тих 17 минута возећи 140 км/х? Седамнаест минута, али и већа потрошња горива.

Или, драстичан пример - ако возимо 160 уместо 100 км/х, "уштедели" смо 22 и по минута...

Већа брзина значи и већи умор. Истраживања БЕСИП-а или, рецимо, Института за истраживање безбедности на раду указују на то да је при брзој вожњи тело изложено јачим стресним стимулансима, обрађује значајно више информација и мора интензивније пратити саобраћај и брже реаговати. Према стручњацима, попут психолога дуготрајна вожња великом брзином значајно повећава ментални умор возача.

BloombergAdria.com

У пракси то значи не само слабију концентрацију и већу вероватноћу грешке, већ и чињеницу да вам је на крају пута потребна пауза. А што је још јасније – када се погледају бројке, види се да свако додатно повећање брзине доноси све мању уштеду времена. Док прелазак са 100 на 110 км/х штеди још 6 минута, са 130 на 140 км/х доноси свега 3 минута.

Заправо, брза вожња не повећава само умор и стрес, већ и ризик од тешких саобраћајних несрећа постаје изузетно велики.

(Блиц)