Преживели Срби ушли у "тунел смрти" после 33 године (ФОТО)

У месту Бродар, на ушћу Лима у Дрину, обележене су 33 године од страдања осам бораца Војске Републике Српске и две медицинске раднице из Рудог. Они су погинули у септембру 1992. године, када су се нашли у окружењу у тунелу дугом 97 метара. Деветодневне страхоте преживело је седам бораца. 

Делегације борачких организација из Рудог и Вишеграда, представници општина Рудо и Вишеград, те породице погинулих положили су цвеће и запалили свеће на спомен обилежју које сведочи о жртви која је дата тих септембарских дана.

Председник Скупштине општине Рудо, Велибор Ћировић, подсетио је да су настрадали медицински радници били у видно обележеном санитетском возилу, али да на то муслиманске јединице нису обраћале пажњу.

- Медицински радници су убијени као да су највећи злочинци, а не хуманитарни радници који су ишли да помогну заробљеним и рањеним војницима овде у тунелу. Данас се сећамо страдалих у тим септембарским данима и поручујемо да њихове жртве нису узалудне, али и да морамо преносити сећање на њих млађим генерацијама да се не би заборавили – поручио је Ћировић.

Тања Маринковић, ћерка погинуле медицинске сестре Љубице Кастратовић, каже да је ово један од највећих злочина који су се десили у протеклом рату. Она додаје да до данас не зна праву истину о томе шта се десило са њеном мајком тог кобног деветог септембра, а можда и најгоре од свега јесте што за њихово убиство нико није одговарао.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић апелује на све надлежне органе да коначно процесуирају све оне који су одговорни за смрт медицинских радника који су кренули да помогну рањеним борцима.

- Радује ме да нас је на овом обележавању сваке године све више и то показује да никада нећемо заборавити ове и друге злочине који су почињени над српским народом – нагласио је Ђуревић.

Девет дана у тунелу, под салвом метака и бомби, српски војници нису ни помишљали да се предају непријатељу.

Од последица задобијених рана преминули су Владан Гавриловић (1966) и Милован Лучић (1964), док је тешко рањени Новак Арсић (1966) извршио самоубиство да не би био на терету осталим саоборцима. Стеван Панић (1964) није напустио тунел, јер није хтео да остави погинулог друга, а након заробљавања је мучен и убијен.

Медицинско особље, докторка Стојана Јојовић (1960) и медицинска сестра Љубица Кастратовић (1947) из Рудог, убијени су испред тунела у обележеном возилу хитне помоћи, док су покушавали да пруже помоћ рањеним борцима.

У покушају деблокаде тунела, на брду изнад тунела, погинула су још четворица бораца ВРС Жарко Милошевић (1950), Петроније Туба (1959), Видоје Јагајић (1973) и Боривоје Мићевић (1957).

BloombergAdria.com

Из тунела је успело да изађе седам бораца, Микајло Шимшић из Вишеграда, Жарко Токовић из Рудог, Сретен Божовић из Рудог, Бранислав Папоњак из Рудог, Слађан Симић из Вишеграда (1968–1994, погинуо у борбама код Горажда), Славољуб Бубања из Пријепоља и Станко Мећашев.

У тунелу, на регионалном путу Рудо–Бродар, борба је трајала од 9. до 17. септембра 1992. године, када су борци такозване Армије БиХ опколили 11 припадника Војске Републике Српске. У тој борби погинула су четири борца у тунелу и два здравствена радника када су долазили да им помогну.

Трагични догађаји из тунела инспирисали су сценаристу Вању Булића и редитеља Срђана Драгојевића да направе филм "Лепа села лепо горе".

(rudolive.com) https://www.youtube.com/watch?v=XHQFQLrq7G4