Извор:Фото: Јутјуб принтскрин/The Telegraph/Channel 4 News, Википедија, Shutterstock
"ВЕШТИЦА ЈЕ МРТВА!" Како су Шкоти испратили сахрану Тачерове
12.09.2025.
13:14
У СРБИЈИ људи су прихватили латинску изреку Nihil nisi bonum, или пуније De mortuis nihil nisi bonum која каже "о мртвима ништа осим доброг" или "о мртвима реци само добро", те народ заиста нема обичај да прича лоше о покојницима. Ипак, снимак са сахране британске "Челичне лејди" не може у потпуности потврдити да исто мишљење влада и на Острву.
Израз "Nihil nisi bonum" наглашава неприкладност говорења лоших ствари о преминулима, јер се они не могу бранити, а обично се тумачи као израз пијетета према покојницима.
Временом широм света ово је постала друштвена норма која подстиче поштовање према преминулима и позива на непристрано критиковање оних који више не могу да се бране или објасне своје поступке.
Ипак, чини се да ово не важи баш увек и свуда. На друштвеним мрежама поново кружи снимак настао непосредно након смрти бивше британске премијерке Маргарет Тачер, познатије као Челична или Гвоздена лејди, која је преминула 8. априла 2013. године.
За „Поглед из Шкотске“, политички дописник Мајкл Крик био је 17. априла током сахране Тачерове на улицама Глазгова где је одржан протест на Џорџ скверу на којем се окупило око 200 људи, а снимљено је неколико људи са погрдним транспарентима упућеним бившој премијерки.
Кирк је констатовао да Тачер није била омиљена личност у Шкотској јер је повезана са сломом индустрије, у највећем делу индустрија челика и угља, у овој држави, као и увођењем пореза на гласање годину дана раније него у остатку Уједињеног краљевства. Шкотска то није заборавила и у главном граду заставе чак нису биле спуштене на поља копља. У Абердину јесу, али у Глазгову нису.
- Динг! Донг! Зла вештица је мртва! Утабајте прљавштину - писало је на једном транспаренту, док је на другом стајао натпис "мртва" преко слике Маргарет Тачер, а писало је и:
- Класни рат. Поштовање за кога? Шкотска је заморче годину дана пре остатка Уједињеног краљевства.
BloombergAdria.com
Новинар је даље истакао да је њена Конзервативна странка много изгубила на популарности током периода њене власти, као и да су Шкоти углавном равнодушни на њену сахрану која се одржавала тог дана.
Кирк је потом анкетирао људе који су протестовали, а на мрежама је поново актуелан део те анкете.
Новинар: "Мислите да није учинила ништа добро?"
Прва саговнорница: "Ни мало добро, ни мало. Забила бих јој колац у срце и ставила бели лук око врата да се више никада не врати."
Новинар: „Није ли то прилично ужасно рећи када је њена сахрана управо у току?“
Прва саговорница: "Штета, штета."
Друга саговорница: „Повукла је мердевине иза себе и никада није помогла другој жени.“
Новинар: "А зар није показала да жена може да постане премијерка? То нико раније није урадио."
Друга саговорница: „Да ли желите такву жену која је хушкач рата и ишчупа срце из своје земље, да ли то желите за премијера било ког пола?“
Ко је била Маргарет Тачер и како је добила надимак "Челична лејди"?
Маргарет Тачер је била британска политичарка и бивша председница Владе Велике Британије. Првобитно је била у опозицији, а 1975. постала је вођа Конзервативне странке и опозициони лидер. Четири године касније постаје премијерка. Док је била на функцији током 1980-их, Тачерова је често називана најмоћнијом женом на свету.
Тачерова је 1976. године одржала говор „Британија се пробудила”, који је засметао Совјетском Савезу, будући да су сматрали да се у њему износе „тенденције ка светској доминацији”. Часопис совјетске војске „Црвена звезда” писао је о ставу Маргарет Тачер у тексту под насловом „Челична дама успоставља страх”, алудирајући на њене изнете ставове о Гвозденој завеси, граници која је симболично, идеолошки и физички поделила Европу на два одвојена дела од краја Другог светског рата до краја Хладног рата.
„Сандеј Тајмс” пренео је чланак „Црвене звезде” следећег дана, а Тачерова је нови надимак пригрлила тек недељу дана касније, у говору конзервативцима где га је упоредила са надимком војводе од Велингтона, „Челични војвода”.
- Стојим пред вама вечерас у мојој "Црвена звезда" вечерњој хаљини од шифона, нежно нашминканог лица и светле, нежно увијене косе… Челична дама западног света - биле су речи којима је Маргарет Тачер званично прихватила надимак који је добила од совјетских новинара 1976. године.
Пре него што су је совјетске новине прозвале „Челичном дамом” након оштрог антикомунистичког говора који је одржала, Маргарет је била позната по мање ласкавом надимку.
Док је 1970. године била на месту секретара за образовање, обуставила је програм бесплатне поделе млека за школарце између 7 и 11 година, а све то како би испунила обећање конзервативне владе да ће смањити трошкове. Политички противници и медији назвали су је „Тачерова, отимачица млека”, а новине „Сан” су је чак назвале и „Најнепопуларнијом женом у Британији”.
BloombergAdria.com
Тачер је сматрала да су синдикати штетни и за обичне синдикате и за јавност. Она је била посвећена смањењу моћи синдиката, чије је руководство оптужила да штрајком подрива парламентарну демократију и економски учинак. Влада је затворила 25 нерентабилни рудници угља 1985. године, а до 1992. затворено је укупно 97 рудника; они који су остали приватизовани су 1994. Резултирајуће затварање 150 рудници угља, од којих неки нису губили новац, резултирали су губитком десетина хиљада радних места и разарали читаве заједнице, због чега није ни чудно што је уништена индустрија челика и угља, што су јој Шкоти посебно замерали.
Након што је напустила премијерску функцију крајем 1990. године, Тачер се вратила у посланичке клупе. Њен рејтинг се опоравио након оставке, иако је јавно мњење остало подељено у погледу тога да ли је њена влада била добра за земљу. Са 66 година, повукла се из Доњег дома на општим изборима 1992. године, рекавши да би јој напуштање Доњег дома омогућило више слободе да изнесе своје мишљење.
Била је заговорница хрватске и словеначке независности од Југославије. У интервјуу за Хрватску радио-телевизију 1991. године, она је критиковала западне владе због тога што нису признале отцепљене републике Хрватске и Словеније као независне и што их нису снабдевале оружјем након напада ЈНА.
У августу 1992. позвала је НАТО да заустави српски напад на Горажде и Сарајево како би се окончало етничко чишћење током босанског рата, упоређујући ситуацију у Босни и Херцеговини са „варварством Хитлера и Стаљина“.
Након избора Тонија Блера за лидера Лабуристичке партије 1994. године, Тачерова је хвалила Блера као „вероватно најпотентнијег лабуристичког вођу од Хјуа Гејтскела“. Блер је одговорио: „Била је потпуно одлучна особа, а то је квалитет вредан дивљења
BloombergAdria.com
Тачерова је умрла 8, априла 2013. године, у 87. години живота, након што је доживела мождани удар. Од децембра 2012. боравила је у апартману у хотелу Риц у Лондону, након што је имала потешкоћа у ходању степеницама у својој кући на Честер скверу у Белгравији. У умрлици су као примарни узроци смрти наведени цереброваскуларна несрећа и поновљени пролазни исхемијски напад; Као секундарни узроци наведени су карцином бешике и деменција.
Реакције на вест о смрти биле су помешане широм Велике Британије, и кретале су се у распону од одавања почасти и уздизањем Тачерове као највећег британског премијера у мирнодопским временима па до јавних прослава њене смрти и изражавања мржње или персонализоване љутње.
Са њом су унапред договорени детаљи сахране. Имала је државну сахрану, укључујући пуне војне почасти, уз црквену службу у Катедрали Светог Павла 17. априла.
Краљица Елизабета II и војвода од Единбурга присуствовали су сахрани, што је само други и последњи пут у краљичиној владавини да је присуствовала сахрани било ког од бивших премијера, после Черчила, који је имао државну сахрану 1965. године.
После службе, тело Маргарет Тачер је кремирано у Мортлејку, где је раније кремирано тело њеног мужа. 28. септембра, служба за Тачерову одржана је у капели Свих светих у Краљевској болници Челзи. На приватној церемонији, пепео је сахрањен у кругу болнице, поред њеног мужа.