ПОЗИВ НА ОЧУВАЊЕ СПОКОЈА: Метафора у сликама Пеђе Милошевића

Предраг је усавршио акварел технику, кроз њу говори о миру и повезаности међу људима, али ако бисмо боље погледали називе и слике, видели бисмо да је реч и о изгубљеним надањима и сновима које градимо у младости. А преплитање фигурације и архитектонских елемената, реалности и имагинације говоре о постојаности живота, очекиваном, пролазном,  постојећем и духовном.

У "Културном корену", Предраг је открио детаље о свом стваралаштву. 

BloombergAdria.com

Aкварели су Ваш лични печат? Колико је потребно времена да уметник постане препознатљив?

- Акварел важи за технику која примарно изражава непосредна и емотивна стања. У основи једноставна, пигмент, везиво и вода, али извођачки веома компликована. Тражи добро познавање цртежа, као и елементарни квалитет материјала, да би сензуалност и лични израз комуницирали са посматрачем. Што сам у сликању непретенциознији и личнији то више буди пажњу посматрача.

Ту је негде и одговор на питање препознатљивости. Знање и мудрост публику у уметности не интересује, већ емотивни набој чистог бића који му отвара канале комуникације, нове синапсе и нове увиде. Присутност уметника у неком времену руководи и степен провокације његовог дела. У ери буке и беса лично сам се определио за шапутање, а то у данашњем времену изгледа буди пажњу.

BloombergAdria.com

Да ли су талентовани сликари у сенци свакидашњице, технологије?

- Бежични пренос информација великом брзином намеће нам и потребу за потрошњом којај је увек била покретач цивилизацијског напретка. На нама уметницима је да оспоравамо такав развој без људскости. Постоје појединци изоштренијег ума и запажања који препознају потребу за уметношћу и којима су уметничка дела видљива.

Због чега сте се определили за женску фигуру и митолошке фигуре у напуштеним просторима?

- Поетске слике су се у мом сликарству постепено развијале. Било је и утицаја средине и културе којој припадам, али и доста личног. Женски лик је и физички и метафизички репрезент људске врсте, са много већом поетском садржајношћу од мушког лика. Можда архитектура на мојим сликама представља присуство човека градитеља, ... мушко биће!

BloombergAdria.com

Да ли нам су друштву сломљена крила или се млади људи морају борити да из израсту?

- Млади су увек били ствараоци идеја и носиоци развоја друштва, али вештина наметања и остваривања идеја се стиче временом. У општој људској различитости понекад нам се чини немогућим да нека идеја заживи.

У Вашим делима, све је метафора - да ли пре сликања смислите назив композиције или по завршетку? Шта желите рећи својим делима- пролазност и раскош се приказали као аристрократкињу, а шта би онда била успаваност коју приказујете?

- Процес стварања слике је потпуно метафизички. Фактографја слике гради ту метафизику до кристалнијих идеја којих у почетку нисам потпуно свестан. То наслућивање ме подстиче да нађем најбољи израз. Увек има преправке, брисања, па и љутње на самог себе. Тај преправак је и знак кретања у добром правцу. Нечега се морам одрећи у корист јасног и читљивог израза. Од фламанских мајстора сам научио да све што је на слици није случајно, већ има своје значење и разлог. Када бих могао испричати, описати то што сликам вероватно не бих имао потребу за сликањем. Можда та успаваност и мир позивају на очување људског мира и спокоја у којем је све јасније, за разлику од данашњег доба немира. Давање назива слици је неминовност. То увек буде вербална пантомима која има иницијацијску улогу увлачења у слику.

BloombergAdria.com

На шта морамо обратити пажњу? По чему се разликују услови за уметност и стварање сада у односу на време Ваше младости?

- Суштински услови за уметност су били бољи у време моје младости. Све смо морали да лично доживимо и искусимо. Из тога је произилазила животнија уметност. Публика је била због исте те потребе да лично виде и доживе, квалитетнија него данас, најблаже речено радозналија. Данас дајемо себи за право да смо нешто видели и слушали, а заправо екранчић телефона и још мањи звучник нас варају. Данас нам могу промаћи изузетне уметничке творевине и догађаји
зато што у шуми информација не примећујемо племенито дрво уметности. Дружења и лични контакти су били интезивнији, па су се о младим уметницима брже шириле информације него данас.

КО ЈЕ ПРЕДРАГ ПЕЂА МИЛОШЕВИЋ? 

Рођен 26.11.1960. године у Земуну. Гимназију Завршио у Горњем Милановцу. Дипломирао на Академији Примењених Уметности у Београду, катедра сликарства,1985. Исте године започиње професионално бављење сликарством. 1992. године одлази у Шпанију где до 1996. живи и ради као професионални уметник. Излаже и сарађује са више галерија у земљи и иностранству. Живи у Београду.Члан УЛУПУДС-а,уметничког друштва „РАСАРТ“.

Зашто бити део "Културног корена"? Зато што је изузетно важно доприносити култури када се праве вредности заборављају или што цитат каже "Култура је мост између прошлости и будућности." Ми смо ту да пружимо шансу да талентовани људи дођу до изражаја, да се чује за њихов рад, да се чује глас. Ми смо ту да ујединимо сваког човека у лепоти и искрености уметности, као и све уметнике из различитих области.

Уколико желите да будете део овог културног додатка, радове можете слати на следећу маил адресу: нпортал.инфо@гмаил.цом

Забрањено је свако копирање и преузимање ауторских текстова!