Извор:ФОТО: Принтскрин Тикток

ХЕРОЈ ИЛИ УБИЦА? Случај Завадлав ујединио Балкан

Извор: Нпортал

22.09.2025.

17:15

Филип Завадлав оптужен је за једног од најшокантнијих злочина у новијој историји демократије – троструко убиство у Сплиту, 11. јануара 2020. године.

Тог дана, око поднева, Завадлав је са 37 метака из аутоматске пушке убио Марина Бобана (25), Јурицу Торлака (37) и Марина Ожића Паића (25) док су се возили на два мотора кроз кварт Варош.

Неколико сати након пуцњаве, док је полиција трагала за њим, Завадлав се предао — изашао је из куће и отишао пред полицију, што је многе згрануло јер је стајао усред хаоса који је сам створио.

Породично окружење и детињство

Филип Завадлав одрастао је у Сплиту, у делу града који медији зову “Скалице” или “мали Бронx”. 

Породица Завадлав описана је као дисфункционална: родитељи су имали проблеме с наркотицима, њихова ситуација је била тешка, што је утицало на браћу. 

Од малена се говорило да Филип није био зависник од дроге, али да је окружен људима који имају таквих проблема — двојица његових браће су медији означили као зависници. 

Мајка је, према неким изворима, била овисница о дрогама те је, како је Филип рекао на суду, била одсутна или недовољно стабилна некада. 

Филип је као дете (13 година) једном приликом наводно отрчао у полицијску станицу са браћом, у сузама, тражећи заштиту јер га је мајка тукла. 

Тај догађај се спомиње као део његове трауме из детињства.

Малтретирање, дугови брата и мотив убиства

Пре убиства, према изјавама мајке, Филип је био малтретиран: дечки које је касније убио, наводно су му упадали у стан ноћу, претили му ножем, узели му сав новац који је имао. 

Мајка тврди да је Филип у том периоду био јако узнемирен, да није спавао више од 20 дана, да је мршавио — смршао је чак осам килограма у једном месецу. 

Мотив који се често спомиње јесте да су тројица убијених имали, по тврдњама оптужбе и породице, везе са дилерима / другим криминалним активностима, и да су малтретирали Филипа и његовог млађег брата Станислава због дуга за дрогу који је наводно настао код Станислава. 

Такви дугови и претње су, према његовој одбрани и његовој мајци, кулминирали у константном страху и насиљу којем је био изложен.

Суђење, пресуде и борба кроз судске инстанце

Првобитно суђење завршило је првостепенском пресудом у фебруару 2021. када је Завадлав осуђен на 40 година затвора. 

Ипак, Високи казнени суд у Хрватској укинуо је део пресуде, јер мотив убиства није био јасно утврђен, а исто тако је било неопходно додатно разјаснити његово психичко стање у моменту извршења дела. 
Суђење је поново покренуто. Током судских рочишта, појавили су се сведоци који су говорили о његовом менталном стању — једни га описују као особу која је била све даље од себе, депресивна, исцрпљена, са осећајем беспомоћности; други указују на то да је систем — породица, социјалне службе, институције — пропустио да пружи подршку још од његовог детињства. 

Током једног од рочишта, Завадлав је из затвора наступао путем видеолинка, говорећи да се осећа „као девојчица са шибицама“ — симболично, беспомоћан, препуштен сам себи. Захтијевао је да се пресуда промени у ослобађајућу.

Међународна пажња, реакције јавности и подршка

Иако је случај изазвао огромну осуду — троструко убиство на јавном месту, пуцњава из аутоматске пушке, сцена која је потресла цео Сплит — део јавности показује разумевање или симпатију за Завадлава. Не због дела, него због приче иза дела: приче о осамљености, неадекватној подршци, социјалном и 

Многи коментари у медијима и на друштвеним мрежама говоре да су институције заказале — да су морали да виде његову патњу раније, да су пропустили прилику да интервенишу пре трагедије. Та врста осјећања солидарности није ретка.

Никада није изјавио саучешће породицама 

Током суђења, Завадлав је показивао необично понашање. Није изражавао жаљење због својих поступака нити је упутио саучешће породицама жртава. Његов адвокат, Бранко Шерић, ангажован је путем Фацебоок групе подршке "Правда за Филипа", која је бројала око 16.000 чланова. Овај начин ангажовања адвоката био је неуобичајен, али је показао снагу друштвених мрежа у обликовању јавног мњења.