Извор:ФОТО: Принтскрин Инстаграм emilija_i_sedam_patuljaka

"Увек сам желела пуно деце, а он двоје, нашли смо се на 7"

Извор: Нпортал

24.09.2025.

16:27

Између Емилије (32) и Ђорђа (35) Иванишевића десила се љубав на први поглед још у средњој школи. Данас су они поносни родитељи седморице синова, а људи кад их виде не верују да су то њихова деца. Емилија је одувек желела велику породицу, а Ђорђе је био скромнији, довољно му је било двоје деце. Ипак, како кажу, преломили су на броју седам.

Овај млади брачни пар гостовао је на Блиц ТВ где су причали како је одгајати седморицу синова и са каквим изазовима се суочавају готово свакодневно.

“Заволели смо се кад сам ја имала 15, а Ђорђе 18 година. Након паузе од три године, почели смо да живимо заједно и тако је кренула наша прича”, рекла је на почетку разговора Емилија.

"Има и негативних коментара, али их не читамо"

Додаје да је одувек желела да има велику породицу и много деце.

“Ја сам желела да имам пуно деце, Ђорђе је желео двоје, али преломило је на седам”, са осмехом је рекла Емилија.

На питање како људи реагују кад их виде, кажу да има разних коментара, али да се не обазиру на оне негативне.

“Негативне коментаре не читам. Само напишем: слава Богу и хвала Богу за све, и терам даље. Најискреније, не видим зашто би неко карактерисао као нешто негативно. Требају нам деца, треба рађати, заиста треба. Има још доста породица са оволиким бројем деце, нисмо једини”, истиче Емилија

"Од јутра до вечери живо је и весело"

Ђорђе је испричао да је у њиховој породици увек живо и весело.

“Такви су нам и карактери, идемо, гурамо. И деца су са нама, и они су исто живахни. Не стаје се од јутра до вечери, све се смири тек увече кад они оду на спавање.”

Како успева и да ради, Ђорђе објашњава да је то рад од куће.

“Посао је преко лаптопа и преко телефона. Када имам неку паузу од обавеза, седнем у кафић и завршим све што треба”, каже Ђорђе.

"Тројица иду у школу, четворица у вртић"

Седмо дете су недавно добили. На питање знају ли где су сада Виктор, Вук, Владимир, Душан, Александар, Арсеније и Деспот, углас су рекли: “У школи и вртићу”.

”Имамо три школарца, остали су у вртићу. И најмлађи је скоро кренуо у вртић, тако да је сад све много лакше”, објашњава Емилија.

На питање на кога су карактерно повукли, Емилија каже: “Ако су повукли на мој карактер, ја се не секирам за њих уопште, искрено. Али мешано је. Сви су борбени и ратоборни, тако да се не секирам. Сада су мали, иду у први, трећи и четврти разред, и засад нема проблема”.

Ђорђе каже да су главни “команданти” први и други син, али да пети и шести успешно парирају.

“Смењују се први и други, углавном... Зна шести да буде командант, али и пети. Њих двојица у високим тоновима диктирају”, каже Ђорђе са осмехом.

Да ли тонови икада утихну, кажу углас да је то ноћу.

“Најмлађи је бољи него шести, који је проблематичан. Шести се буди много чешће, расту му петице, тако да је то вриска преозбиљна. А овај малецки, седми је огуглао изгледа још у стомаку. Седми ће бити најмирнији, он је навикао на све, мора да се прилагоди”, прича Емилија.

"Живот у Сурдуку није јефтинији у односу на Београд, али је здравији"

Породица се из Београда преселила у Сурдук.

“У мањем месту живот је много природнији, лакши, здравији, нормалан. Док су мали свакако. После, кад буде кренула средња школа, тад ће бити проблем. Ту смо мало у недоумици јер ће морати да путују до Београда”, каже Ђорђе.

Да ли је живот јефтинији у Сурдуку, Емилија каже да ништа није јефтиније.

“Знате како, није јефтиније ништа”, а Ђорђе се надовезује: “Годишње прелазимо километражу као да сам таксиста, буквално. Ми смо прешли за скоро три године мало више од 150.000 км, са неколико аутомобила. И то само за развоз, на пример, до школе, вртића, вратим се назад, па енглески, тренинг… “, набраја Ђорђе.

"Колико год новца да имаш данас, не значи да ћеш га имати за пет година"

Када разговарају с људима који имају једно дете и који размишљају да ли имати друго јер је све скупо, кажу им: “Све се може с вером у Бога”.

“Колико смо пута били у ситуацији да нам тачно тог дана стигне новац за нешто што нам треба, и то у динар”, каже Ђорђе, а Емилија додаје:

“Што се новца тиче, људи у Првом и Другом светском рату су живели у много већим домаћинствима, па се рађало много више деце. Али за разлику од тада, ми данас треба да имамо као родитељи и ауто-седишта, и одређена помагала, колица... Више се новца троши, свакако. Али имати новац данас није гаранција да ћеш га имати сутра или за пет месеци, или за годину дана. Просто, услови у пословању се мењају. Тржиште се мења. Увек нешто мора ново да се ради. Све је неизвесно. И колико год да имаш данас новца, није нужно да ћеш га имати и за пет година толико. То се десило и нама”, напомиње Емилија.

За крај разговора, причали су о томе како изгледа њихово породично путовање:

“Имамо велики комби, сиви. Сваке године идемо на море, само ове нисмо. Паковање до крова и целу ноћ вожња. Кад прелазимо границу, цариници кажу - свака част, је л’ су сви ваши”.

Блиц

#Емилија Иванишевић #Ђорђе Иванишевић #Емилија и Ђорђе Иванишевић #ВИП #Емилија и седам патуљака