БОСАНКА УХВАТИЛА МУЖА У ПРЕВАРИ: Тражила развод, уследио шок

Прича једне Босанке недавно је изазвала велику пажњу и лавину коментара на друштвеним мрежама, јер је многима деловала болно познато. Њена исповест осветлила је тренутак који многе жене доживе – онај када тек након раскида или развода њихови партнери схвате колико су заиста вредне и шта су изгубили. Све оно што се годинама подразумевало, изненада постане јасно и драгоцено, али често прекасно.

Ова прича покренула је важну тему о партнерским односима и међусобном поштовању. Љубав није једнострана, већ двосмерна улица у којој је пажња, труд и захвалност потребно неговати сваког дана. Рецепт за срећан брак заправо је врло једноставан: оба партнера морају активно радити на односу и никада не сматрати једно друго "загарантованим".

Њену исповест о разводу коју је објавила на мрежи X преносимо у целости:

"Удала сам се пре три године. Кажу, прва година брака је најтежа. Мени је била најлепша. Ваљда зато што смо кретали од нуле. Таман када смо све опремили и када је остало да само још родим, све је отишло до врага. Почео је да ме запоставља јер је гејмер, а како да то чека... Све је било на мени. Посао. Чишћење. Рачуни. Прање и кување. Сматрала сам да тако треба. Онда је дошла годишњица брака, друга, поклон нисам добила. Он јесте. Нису важни поклони, чак волим да поклањам мимо тих протокола, али годишњица брака је оно нешто...

Онда је дошао Бајрам. Испратим га на Бајрам-намаз, јер оца немам, и чекам са кафом и баклавом. Ни ту нема бајрамлука. Онда 8. март, нема ни ту. Почињу моји напади панике, свекрвино поништавање свега што урадим, његове увреде... Ја тонем, а дно се не назире...

Одлазим у јуну месецу. Јер више нисам била срећна. Брак сам сматрала једним букетом поштовања, разумевања, компромиса, пажње... Све друго је мање битно. Тешко је отићи од некога кога волите безусловно. Милион питања, одговора нигде...

Када схвати да му фалим, тражи ме. Када му не требам, не постојим. Последње три седмице сам спавала сама. И само та лева страна кревета зна шта сам изговарала. Ломила се да ли да одем или останем и пропадам као биће. Отишла сам... Са слоном на грудима, са горчином у устима и литрима суза. Да, тражио ме је, али више то није било то, иако је остао мали проценат љубави. Оне љубави из прве године брака. У августу сам предала за развод када сам сазнала да 'има неког'. За рођендан их и нађем скупа... Честитала сам и изашла. Правдао се како је другарица.

Тражио да му се вратим. Плакао. Не онолико колико сам ја плакала када сам била запостављена као жена. Полако сам сазнавала много тога. Брзо престала да волим. Ваљда је то та хијерархија емоција. 10. 2. сам се развела...

Петнаест минута пред рочиште ми је послао поруку: 'Преклињем те, немој да се разводимо'. Ушла сам и рекла да желим да се разведем. Он ме је и тада преклињао. Потом ме звао да би ми вратио две преостале ствари из куће коју смо градили као дом и по свом укусу. Изашли смо...

Увек сам сматрала да људи треба да остану људи и кад се разведу. Донео ми је два поклона. Поклона, након скоро две године заборављања да постојим и дишем ту поред њега. Нисам осетила ништа. Сем олакшања да сам слободна жена која ће можда некоме бити добра жена...

Плакао је. Молио да поништим развод. Преклињао да се вратим кући. А ја сам ћутала. Мислила сам: 'Како се након осам месеци вратити у свој кревет у којем је друга жена своје трагове оставила?' Да ли иједна жена на то пристане? И ако да, зашто? Поклоне нисам унела у собу...

Унела сам питање 'шта ће ми сад ти поклони?' Шта значе? Коме значе? И како то да сад наједном волиш жену и плачеш за њом, а до пре осам месеци ти је била особа коју ниси примећивао? Шта је битније од складног и мирног дома двоје људи који су рекли 'у добру и у злу?'

Молим вас, не вређајте жене. Не гасите једно друго, сем ако се љубав не угаси. Не поклањајте. Уместо тога, загрлите, пољубите и питајте 'лако си?' И ако поклоните, нека то буде без повода... али с поводом да жена осети да је жена. Твоја. 'У добру и у злу?' Немојте, зло ми је. Поклони стоје у ходнику, с разлогом. Ђубретари долазе у осам. Више ништа не значе.

У свему овоме, можда ме је и моја, сада већ бивша, свекрва највише изненадила. Подржала ме је као жену и стала на моју страну, када је видела шта све проживљавам. Можда јер је и она сличне ствари доживела. Осудила је сина, а мени је дала подршку и рекла да заслужујем да будем срећна. Након разговора са њом, дефинитивно сам пресекла и потражила развод.

Дуго је кривио мајку због нашег разлаза, док није схватио да је, заправо, он био једини кривац. Тада је његова патња постала још већа. Схватио је да је сам одговоран за распад наше породице, али тада је већ било касно", написала је на друштвеној мрежи X.

(Стил)