ЖИВИШ ЂЕДО: Дневник Амфилохија Радовића из студентских дана

У уторак, 28. октобра, уочи пет година од упокојења митрополита Амфилохија Радовића у организацији духовника у Студентском граду у Београду, оца Дарка Николића, биће одржано предавање "Амфилохијеви студентски дани" у параклису Светог Јована Златоустог на Новом Београду (смештена је у четвртом блоку Студентског града).

Говориће протођакон проф. др Радомир Ракић и монах др Павле Кондић, сабрат манастира Стањевићи.

BloombergAdria.com

Вредност предавања је вишеслојна. Радован Ракић је студирао са Ђедом, а Павле Кондић ће изнети до сада непознате записе из студентског дневника Амфилохија - из Београда, Берна и Рима, од 1958. до 1966. године. Такође, биће речи и о писмима упућеним владики Јустину и владики Атанасију.

BloombergAdria.com

Предавање је уздарје Амфилохију који је освештао капелу у Студентском граду где је некад и становао.

Пет година без Ђеда

Тридесетог октобра обележиће се пет година од упокојења Амфилохија Радовића (световно Ристо Радовић, рођен у насељу Баре у општини Колашин на Божић, 7. јануар 1938. године). Између осталог, био је митрополит црногорско-приморски и епископ банатски (1985—1990), као и декан Богословског факултета.

BloombergAdria.com

Завршио је Богословију Светог Саве у Београду. На Богословском факултету Српске православне цркве у Београду дипломирао је 1962. године. Поред теолошких наука, на Филозофском факултету у Београду, студирао је класичну филологију. Постдипломске студије наставља у Берну и Риму. Одатле прелази у Атину, у којој, за време седмогодишњег боравка, поред свакодневне парохијске службе, докторира, а тезу, коју пише на грчком језику, о Светом Григорију Палами, брани уз највишу оцену. Потом, годину дана проводи на Светој Гори, а онда је позван да предаје на Руском православном институту Свети Сергије у Паризу од 1974. до 1976, где уз осталих пет језика које је савладао, усавршава и француски језик.

Замонашио се 1967. у Грчкој, где је потом 21. јула 1968. постао јеромонах.

BloombergAdria.com

Због блискости Амфилохија са народом, добио је надимак „Ђед” или „Ђедо” (као заједнички дјед свим верујућим људима) на који се радо одазивао.

Благо манастира Стањевићи

У Манастиру Стањевићи је отворена спомен соба посвећена владики Амфилохију. У манастиру је отворена и библиотека са преко 20.000 књига које је владика завештао манастиру.

Део блага Стањевића од 2023. године чини и 47 фотографија Драгана Миловановића, уредника фотографије "Вечерњих новости", које је овековечио пратећи земне остатке митрополита Амфилохија, од Цетиња па до Подгорице и све до његовог вечног коначишта, којег је за живота одабрао - крипте Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици.

Манастир Стањевићи је манастир Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве из 1338. године.

Манастир се налази поред села Побори у рејону општине Будва, на 800 метара надморске висине. Као ктитор манастира помиње се велики војвода Никола Стањевић, а у њему је живео и стварао и велики Његош.

Након турских упада у Цетиње 1714. године, владика Данило прелази у Стањевиће. 1780. године у манастиру је отворена свештеничка школа, коју је похађао и Свети Петар Цетињски.

1839. године манастир Стањевићи је уступљен Аустрији и од тада почиње процес њиховог руинирања. 1994. године започета је обнова манастирског комплекса. Обнову је, благословом Митрополита црногорско-приморског, Амфилохија, започео јеромонах Димитрије Благојевић, а наставио јеромонах Јефрем Дабановић после упокојења оца Димитрија 2004. године.