МУЧНО Објава ћерке пре генералове смрти:"Бог да ми те чува"

Подсетимо, он је 28. септембра пуштен пре одслужења затворске казне од 22 године у Финској како би се лечио у Србији због погоршаног стања у којем се налазио. Лечио се на Војно-медицинској академији у Београду где су се доктори борили за његов живот. Нажалост, нису успели.

Марија, ћерка генерала који се недавно вратио у Србију из затвора у Финској, јуче је објавила слику запаљених свећа, уз поруку: "Нека ми те Бог чува". Испод тих речи на слици се види православни крст.

BloombergAdria.com

Марија Павковић говорила је недавно за Курир о болести свог оца и како је одлучила да крене у борбу да га врати у Србију.

BloombergAdria.com

- Када неко ко се никада не жали, никада не каже да има неки проблем, ако он каже да му је лоше, знате докле је дошло. Тада је већ тражио моју помоћ. Зна да сам ја за њега и чланове моје породице таква, повучена сам и нисам наметљива, али када је неко мој у питању постајем досадна и упорна. Нема стајања. Одлучила сам да идем тамо са једним циљем, да га живог доведем у Србију, и то је тако морало да буде. Знала сам да је тешко, многи су мислили немогуће, али то је био мој циљ.

BloombergAdria.com

Марија Павковић каже да није очекивала да ће он магично оздравити када крочи на тло Србије, али је желела да се врати у своју земљу:

- Мислила сам да или има шансе да се болест стави под контролу, да му буде боље, а уколико нема шансе, бар ће умрети окружен својом породицом и људима који га воле, а не сам, закључан у ћелији, у месту где нико не разуме његов језик и не труди се да преведе шта има да каже. Само сам размишљала да је њему лоше, мени када је лоше прија ми пажња, да ми неко да чај, а замислите да сте у таквим боловима, да имате ту болест и лежите сами, закључани у соби по цео дан. Верујете да ћете умрети ту сами, ни криви ни дужни, без подршке и неког да вас држи за руку и помогне вам - каже Павковић.

Ко је био генерал Небојша Павковић

Небојша Павковић је рођен 10. априла 1946. године у селу Сењски Рудник, у општини Деспотовац. Основно образовање завршио је у родном крају, а учитељску школу 1966. године у Алексинцу.

Војну каријеру започео је студијама на Војној академији Копнене војске у Београду, коју је завршио 1970. године са одличним успехом. Наставио је образовање у Командно-штабној академији Копнене војске, дипломирајући 1982. године, а 1988. године завршио је командно-штабну школу оператике са средњом оценом 10,00, рангиран први у рангу.

Прве командирске дужности обављао је у Пешадијској школи резервних официра у Билећи, Босна и Херцеговина, где је био и референт за студије и унапређење наставе. Касније је био командант пешадијског батаљона у Десетој пешадијској бригади, а у Шеснаестом пролетерском пешадијском пуку најпре начелник Штаба, а потом командант.

Од 1988. до 1989. године био је командант Шеснаесте моторизоване бригаде, након чега је премештен у Кабинет савезног секретара за народну одбрану, где је до 1993. године обављао дужности начелника одељења, заменика начелника и начелника Кабинета.

BloombergAdria.com

Од 1994. године у Приштинском корпусу обављао је више дужности – био је начелник Одељења за оперативне послове и обуку, начелник штаба и командант корпуса. Командант Треће армије постао је у децембру 1998. године и ту функцију обављао до фебруара 2000. године.

У фебруару 2000. године постављен је за начелника Генералштаба Војске Југославије, на тој позицији остао је и поред бројних захтева за смену, укључујући и период након промена 5. октобра 2000.

Смењен је указом председника СРЈ Војислава Коштунице 24. јуна 2002. године.

Павковић је првобитно одбио одлуку о смени, улажући жалбу Уставном суду СРЈ и другим институцијама, а касније је навео да је смењен због одбијања наређења Коштунице у јуну 2001. године да Војска упадне у Биро за комуникације Владе Републике Србије.

BloombergAdria.com

Павковић је након смене основао странку Народни блок и био кандидат на председничким изборима 2002. године, освајајући 75.662 гласа. Крајем 2003. године против њега је подигнута оптужница Хашког трибунала, а изручен је 2005. године. Трибунал га је 2009. године прогласио кривим по свим тачкама оптужнице, осуђујући га на 22 године затвора због депортација, присилних премештања, убистава, прогона и других нехуманих дела.