Може ли ЋЕРКА да наследи СЛАВУ и шта ако има ВИШЕ СИНОВА

О томе када је прави тренутак да син преузме славље крсне славе, говорио је за портал "Она" дипломирани теолог и психолог Дарко Николић, који истиче да је то честа недоумица међу верницима.

Када син постаје домаћин славе

На основу одлуке Светог архијерејског сабора СПЦ донете 15. маја 1985. године, крсна слава се сматра празником „мале цркве“, односно породице.

Према тој одлуци:

„Када се син одвоји у посебно домаћинство, нарочито када се ожени, дужан је да прославља крсно име, без обзира на то што га отац и даље слави у старом дому. Уз поштовање родитеља, син треба да затражи очев благослов за оснивање дома и самостално слављење славе. Ако отац одбије, син може затражити савет и благослов од свештеника у месту где живи.“

BloombergAdria.com

Другим речима, син може и треба да почне да слави чим се одвоји од породичног дома, али уколико редовно долази на славље код родитеља, није неопходно да сам организује славље.

Када син не може да присуствује породичној слави

У случајевима када син живи у иностранству или далеко од родитеља, а није у могућности да присуствује слављу, треба да почне да прославља светитеља у свом дому, уз благослов оца. Једном када почне, славље треба да се настави сваке године — без прекида.

Ако син и даље посећује породични дом, може наставити да слави заједно с родитељима све до тренутка када формира своју породицу и постане домаћин у сопственом огњишту. Тада уз супругу и децу наставља традицију, јер је крсна слава заштитник дома и благослов за све укућане.

Како се преноси славски колач

Обичај налаже да отац предаје део славског колача сину. Прве године, када син формира своје домаћинство, долази код родитеља на славу. Када се колач пресече, отац из своје десне руке даје сину један део, уз честитке, жеље и благослов.

BloombergAdria.com

Син потом ту четвртину славског колача носи својој кући, дели је са породицом, а наредне године припрема сопствени колач и слави заштитника у свом дому.

Благосиљање славског колача најчешће обавља свештеник — у цркви или у дому славара — али благослов оца је оно што означава пренос домаћинске дужности.

Шта ако син не жели да наследи славу

Крсна слава је најдубља и најдуговечнија традиција српског народа — опстала је вековима, у рату и миру, у сиромаштву и благостању. Ипак, може се догодити да син, из личних разлога или уверења, не жели да настави традицију.

Дарко Николић истиче: „Највећи дар који нам је Бог дао јесте слобода избора — да живимо са Њим или без Њега. Ко има жељу да настави слављење славе својих предака, треба то да чини у заједништву са породицом, као што су то чинили наши преци.“

Када породица има више синова

Ако у породици има више наследника, сваки син који формира своје домаћинство може, уз благослов оца, да настави слављење породичне славе. Није правило да то мора бити најстарији син — сваки од њих може да преузме обавезу и част слављења крсног имена.

Да ли ћерка може да настави слављење породичне славе

Традиционално, ћерка удајом почиње да слави мужевљеву славу, јер се са презименом преносила и светковина. Ипак, ако породица нема мушких наследника, жена може да настави слављење породичне славе све до удаје — а и касније, уколико осећа духовну потребу да очува сећање на дом у коме је одрасла.

„Ако нема мушких потомака, ћерка неће погрешити ако одлучи да обележи славу својих родитеља. Уз свећу, колач и жито, у кругу породице и пријатеља, може да се помоли заштитнику дома у којем је одрасла,“ закључује Николић.