"Отишао сам да светим водицу и заљубио се у верену жену"

Од малих ногу, Јаков Чабраја сањао је да постане свештеник. Ипак, једног дана, на Палама краја Сарајева, његов живот је добио неочекивани обрт. Упознао је Амиру, комшиницу мушкарца којем је дошао да благослови кућу.

„Било је то чудно изненађење за обе стране, као данас је нека ватра или пламен прелетео“, прича бивши свештеник.

У том тренутку, Чабраја је први пут спознао шта значи страст.

„Кад сам је попрскао светом водицом у знаку крста, преко целе ње и преко груди, касније је рекла: „Овај ме човек скроз окупа.“

Међутим, њихова љубав је била тужна. Амира је била верена, и пет година су одржавали тајну везу пре њене удаје.

Након тих година, Чабраја је одлучио да се исповеди владики у Сарајеву:

„Отишао сам код др Јаблановића, тада помоћног бискупа, и све му испричао. Исповедао сам се као што је то учинио Свети Августин у својим „Исповестима“.

Затим је послат у Немачку, где је осам година служио као свештеник. Тамо је упознао Едел, своју будућу супругу, са којом је имао сина. Када је 1984. године сазнао да ће постати отац, одлучио је да напусти свештенство.

„Нисам мислио да ћу напустити свештенство. Мислио сам да би то некако могло да се 'прошверцује'... али нисам могао. Отишао сам код надбискупа Јозиновића, али није хтео да ми помогне и одмах ме је суспендовао.“

На питање како је реаговала његова околина, Чабраја мирно одговара:

„Термин 'ухваћен' ми је чудан. Нисам трчао, нисам се плашио. Био сам оно што јесам.“

Данас, након свега кроз шта је прошао, Чабраја се отворено залаже за укидање целибата у Католичкој цркви:

„Када сам рукоположен у Ђакову, било нас је седамнаесторо. Данас су још тројица жива. Данас нема ни седамнаесторо студената теологије у богословијама, а камоли рукоположених. Целибат није толико вредан да млади људи због њега не желе да буду свештеници. Било би их много више када би се укинуо.“

Иако му је забрањено да проповеда и дели причест, Чабраја наставља да чита посланице у цркви и није изгубио веру.

„Волим Бога и увек сам га поштовао. Можда га данас волим још више, управо зато што ми је забрањено да служим мису и проповедам – што сам увек уживао да радим.“

(Нет.хр)