ПРАВИ ЏЕЈМС БОНД: Николас Кејџ у новом филму глуми Србина

Филм се снима у Великој Британији, у Лутону, а познати глумац је почастио целу филмску екипу обилним ручком у једној од пекара чувеног британског ланца Грегс, преноси Стандард.

Како причају учесници екипе на снимању, Кејџ је брзо прихватио локалну популарност ових пекара и, уместо да изабере традиционални кетеринг, одлучио се да све на сету части пецивом, рол виршлама и сендвичима.

- Николас је прави човек из народа - казао је један члан филмске екипе за лист Сан.

Он је додао да је глумац, када је видео колико је Грегс омиљен, одлучио да целу екипу обрадује њиховим специјалитетима, преноси Танјуг.

Николас Кејџ (61) тренутно у Енглеској снима филм Фортитуде, трилер о времену Другог светског рата који говори о истинитој британској операцији чији је циљ био да се нацисти убеде да ће се савезничке снаге искрцати у Калеу, а не Нормандији.

BloombergAdria.com

Троструки агент

Душко Попов је, заједно са обавештајцима Дадлијем Кларком и Томасом Аргилом Робертсоном, осмислио компликовани план за ову операцију.

Фортитуде је трећи филм који Кејџ снима са редитељем Вестом, после остварења Con Air и Stolen. 

Екипу глумаца чине још и Метју Гуд, Ед Скрајн, Елис Ив, Мајкл Шин, сер Бен Кингсли и Арт Малик, а тачан датум премијере филма још није одређен.

Ко је био Душко Попов

Србин Душко Попов по којем је настао лик Џејмса Бонда био је српски обавештајац, односно југословенски троструки агент који је радио за МИ6 током Другог светског рата.

Рођен је 10. јула 1912. године у Тителу и потиче из породице богатих трговаца. Када је Душко био веома млад, његова породица се преселила у Дубровник, а на очево инсистирање, похађао је најбоље школе.

Средњу школу завршио је у Паризу, а Правни факултет у Београду, док постдипломске студије уписује у Фрајбургу.

Говорио је енглески, француски и немачки језик, а током школовања, велика страст су му били брзи аутомобили и жене, а презирао је нацисте.

У Другом светском рату био је двоструки агент, а у њега су поверење имали и Черчил и Хитлер.

Наиме, почетком 1940. године, његов добар пријатеј Јохан Џебсен ког је упознао у Фрајбургу, позива га да се прикључи немачкој обавештајној служби „Абвер“. И не само то, Џебсен му предлаже и да постану двоструки агенти који би наводно радили за Немце, а уствари би прикупљали информације за савезнике.

Тако је Душан постао тајни агент који се Немцима представљао шифрованим именом Иван, а Британцима Трицикл.

Попов је тако живео животом пуним опасности, водећи га на релацији Лисабон (који је у то време био центар европске шпијунаже) – Лондон (где је Британцима редовно подносио извештаје о немачким плановима и добијао лажне информације које је требало да подметне Рајху).

Свакодневно тако комуницирајући, дошао је до невероватног податка, а то је да су се Јапанци 1941. године доста интересовали за могућност полетања бомбардера са носача авиона, а Душко је од „Абвера“ добио задатак да оде у САД и прикупи информације о луци Перл Харбор.

Попову је одмах све постало јасно и, по доласку у САД, одмах се упутио у ФБИ и наговестио им да ће Јапанци напасти Перл Харбор, али му тадашњи директор ФБИ Џон Едгар Хувер није поверовао.

- Хувер је на више начина био изузетан човек. Вероватно је био хомосексуалац, мрзео је странце, а поготово Душка. Мрзео је плејбоје и све у вези са Душком - рекао је о томе британски аутор и новинар Расел Милер.

Занимљиво је да је ФБИ покушао да забрани Душкове мемоаре како би сачували Хуверов лик и дело.

До краја рата, Попов је успео да од Немаца извуче преко два милиона долара у данашњој вредности за потребе “тајне мреже нациста у Британији” које је заправо прослеђивао савезницима.

Такође, његова улога у “Дану Д” била је кључна. Он је успео да лажним извештајима скрене пажњу нациста са Нормандије на надуване тенкове и лажне војне трупе стратешки распоређене на другим деловима обале. Ова акција звала се “Фортитјуд”.

Годинама уназад прича се да је управо Душко Попов био инспирација Ијану Флемингу да створи лик чувеног агента 007, Џејмса Бонда.

- То сте закључили ви, медији. Кад су Флеминга напали британски медији зато што превише слободно приказује Џејмса Бонда, агента британске тајне службе, наводно је рекао: "Не бих вам навео његово име, али звали су га Трицикл" - испричао је Попов својевремено, не кријући да је управо Трицикл ило његово тајно име у Другом светском рату, као ни то да га је Флеминг једно време пратио у том периоду.

Ипак, ову дилему касније је разрешио ББЦ који је саопштио да је у једном португалском казину дошло до сусрета Флеминга и Попова, што је писца нспирисало да касније напише причу о тајном агенту. Они су тако потврдили да је „прави Бонд“ српског порекла, да се нашао у Великој Британији, како га је контактирао Абвер и како се пре пута у Сједињене Америчке Државе нашао у Есторилу како би контактирао са својим ментором из немачке тајне службе.

Тада га је Флеминг запазио, али и сам ББЦ је на крају рекао да верзију Ијана Флеминга никада нису чули, те да не постоје писани трагови, нити било какви физички докази о томе да је заиста Попов био инспирација за лик Џејмса Бонда.

По окончању рата, Душко је престао активно да се бави обавештајним радом. Женио се два пута и добио четири сина.

Са првом женом и сином живео је у једном замку на југу Француске, тврдећи да га је то место подсећало на Дубровник у ком је провео детињство.

Други пут се оженио када је имао скоро 50 година, а његова супруга, Швеђанка Џил, имала је тек 19. Ипак, њих двоје добили су три сина: Марка, Омара и Бориса. Нажалост, Борис је пре неколико година страдао у тешкој саобраћајној несрећи.

Марко је недавно отворено говорио о свом животу и оцу.

- Радио сам у једној инвестиционој банци у Лондону десет година, а сада водим инвестициони фонд и инвестирамо у некретнине по Црној Гори и Хрватској. Драго ми је што сам коначно добио српско држављанство, отац је овде рођен, а и у Београду имамо некретнине. Сад чекамо на реституцију - рекао је он за „Блиц“ током једне посете Београду.

Марко по оцу има и енглеско и француско држављанство. Са супругом и децом доста времена проводи у Тивту где има кућу.

- Често смо били по одморима. Или по далматинским острвима или на Бахамима, где је живео мој стриц Иво, Душков старији брат. Он је, иначе, био лекар краља Петра Карађорђевића. Он није могао да се врати у Југославију јер је био на црној листи југословенских власти и отишао је на Бахаме где је отворио клинику - присетио се Марко.

Он је истакао и да је његов отац врло ретко говорио о ратном периоду свог живота.

- Испричао би понеку анегдоту и то би било све. Нисмо ми имали појма ко је он заправо био све док 1974. године није објавио аутобиографску књигу "Шпијун и контрашпијун". Било је зафалило новца, људи су му говорили да би се књига одлично продавала и тако је и било. Десет недеља књига је била на врху бестселер листе у Америци, са врха ју је скинула афера Вотергејт. Ни моја мајка 12 година није знала ништа о његовом претходном животу, практично није имала појма за кога се удала. Када радите за британске обавештајне службе, постоји ‘Сецретс ацт’, по коме имате обавезу да ћутите о ономе што сте радили. Кад је издао књигу, многи су мислили да је накитио свој животопис, али када су касније откривене архиве ФБИ и МИ5 за тај период, тек тад се видело каква је зверка био. ФБИ има 2.650 докумената, а МИ5 читавих 7.700 докумената у вези са активностима Душка Попова. Кад је он умро 1981, ја сам имао 18 година и друге приоритете, а тек касније сам постао свестан колико је било важно то што је мој отац радио. И кад су отворили те архиве, отишао сам у обе и фотокопирао сва документа јер су новинари који су истраживали његов живот неке папире односили и нису враћали. Фалило је око 200 докумената - испричао је он за поменути медиј.

Осврнуо се и на приче да је његов отац послужио за лик „агента 007“.

- Јан Флеминг је био морнарички обавештајац, Душко је био једини коме су Енглези дозволили да путује и да се среће лице у лице са Немцима. Ишао је двадесетак пута у Немачку, чак је и новцем који је добијао од Немаца финансирао послове за Енглезе. Кад је отишао у Америку да за Немце формира обавештајну мрежу која се била распала, дали су му много пара. МИ5 је био сумњичав шта ће Душко радити у Америци кад је склон пороцима, лепом животу и коцки и послали су Флеминга да га прати. Наравно, Душко га је провалио у некој коцкарници и извео неку вратоломију за рулетским столом. Та сцена је Флемингу послужила да после напише "Казино ројал" - испричао је Марко Попов.

Ипак, каже да је његов отац гледао филмове о Џејмсу Бонду, али није придавао нарочити значај свим причама које се вежу за њега и чувеног агента.

- Знам да би увек рекао како овај филмски Џејмс Бонд у стварном животу и рату не би преживео ни 24 сата - закључио је Марко.

Лари Лофтис, аутор једне од бројних књига написаних о Душку Попову, говорио је поводом филма „Казино ројал“.

- У "Казину ројал" Џејмс је показао да зна три језика. Попов је у лисабонском казину заиста говорио пет језика. Бонд јесте добар с пиштољима, али је Душко био први на два такмичења. Агент 007 јесте интелигентан, али је Трицикл интелигентнији. Уз то је и доктор права. Бонд у свакој новој причи има уз себе неку лепу даму, Попов их је имао по неколико у сваком граду. На крају, или на почетку, Бонд не обавља никакав стваран посао, док је Србин, осим што је шпијунирао, био и успешан привредник.

Милиони долара прошли су кроз његове руке, а већи део је завршило код савезника јер је годинама успешно пљачкао немачку тајну службу, односећи им чак и по 50.000 долара за зеленим коцкарским столом у "Ројалу“-  рекао је он за српски „Њузвик“.

Иначе, казино који је посећивао Душко у Лисабону је био инспирација за "Казино ројал" у филму. А чувени код “007” су у ствари последње 3 цифре телефонског броја његовог стрица којег би контактирао шта год би му се икад десило.

BloombergAdria.com

Душко Попов преминуо је 10. августа 1981. у 69. години.