УМЕТНОСТ ЈЕ МАРАТОН: Страхиња наступао са светским звездама

Страхиња је са своје двадесет и четири године успео да оствари историјске успехе. 

Он је први контрабасиста у историји који је освојио престижну Златну медаљу “Гуилдхалл Сцхоол оф Мусиц анд Драма”, престижне лондонске институције која је основана давне 1880, а награде додељује од 1915. године, тако да је Страхињино име исписано уз имена неких од највећих светских уметника.

Највећа медијска кућа за класичну музику Цлассиц ФМ је Страхињу сврстала међу 30 невероватних младих уметника из целог света, а представљен је и у 10 Мен Магазине као “Тхе неxт биг тхинг ин цлассицал мусиц”.

Његов уметнички израз превазилази границе класичне музике, па је током Лондонске недеље моде, сарађивао са дизајнером Патриком Мекдауелом, а наступао је и на сцени Роyал Opera Хоусе уз балетске звезде Мајару Магри и Каспара Ленча.

Поред уметничких успеха, Страхиња се посвећено бави и хуманитарним радом, наступајући у Лондону за помоћ деци из бивших југословенских република, на Светосавском балу под покровитељством Хиландарског манастира, као и за хуманитарну организацију Лифелине, чији је покровитељ Њ.К.В. принцеза Катарина од Србије.

Овај Београђанин тренутно завршава постдипломске студије на Гуилдхалл школи код реномиране виолончелисткиње Луиз Хопкинс, а већ је наступао у 13 земаља света, у дворанама као што су Берлинска филхармонија, Паришка филхармонија, Барбикан у Лондону и Елизабет хала у Бриселу, а недавно је по први пут наступио у престижном Wигморе Халл-у.

Страхиња је са нама причао о свом извођењу, наградама и наредним  наступима. 

BloombergAdria.com

- Када се јавила твоја љубав према музици, можеш ли нам описати како настаје твоја музика и какав је осећај бити млади признати музичар?

Љубав према музици јавила се постепено, нисам био дете које је одмах знало да ће постати музичар. Након што сам се повредио и престао да се бавим спортом, музика је дошла спонтано и отворила потпуно нови свет. Мој процес стварања заснива се на искрености, свака интерпретација мора да има емоцију и смисао. Бити млад уметник данас је привилегија, али и велика одговорност, јер живимо у времену када се све брзо мења, па мораш стално да проналазиш свој глас.

- Наступао си са светски признатим звездама. Да ли су ти они дали савете када је реч о стваралаштву и наступу?

Највреднији савети долазе из самог искуства сарадње, начин на који се припремају, њихова дисциплина и однос према музици често говоре више од било којих речи. Уметници тог формата зраче мирноћом и сигурношћу, и то је нешто што се преноси. Свака сарадња ме научила да је уметност процес који никада не престаје.

- Како те је прихватила публика у Србији, шта за тебе представља наступ на БЕМУС-у и са Карлом Понтијем?

Публика у Србији ме увек прима са много емоција и топлине, и то је нешто што не може да се пореди ни са чим, додатно када сам видео колико је младих дошло на концерт ми је било посебно драго. Наступ на БЕМУС-у за мене је посебно важан јер је то фестивал који сам као дете посматрао с дивљењем. Рад са маестром Карлом Понтијем је велико искуство и дефинитивно за памћење.

- Која си признања добио у Лондону и која је разлика у студирању у Енглеској и Србији?

Најзначајније признање свакако је Златна медаља Гуилдхалл школе – први пут додељена контрабасисти у историји те институције. Студирање у Енглеској доноси огромну разноликост, отвореност и приступ уметности без ограничења. У Србији постоји снажна школа и изузетни професори, али систем у Лондону више подстиче индивидуалност и експеримент.