У ПОНЕДЕЉАК ЈЕ СВЕТА ПЕТКА: Ови обичаји доносе здравље

Света Петка, Преподобна мати Параскева, једна је од најпоштованијих светитељки у нашем народу и целом православном свету. Њен дан, 27. октобар, црвено је слово у црквеном календару, што значи да спада у ред најзначајнијих. Заштитници жена, деце и дома, брижној чуварки сиромашних и болесних, верници се обраћају кроз молитву тражећи спас од животних невоља, а постоје и бројна веровања везана за велики празник.

Прва у низу јесењих слава, Света Петка, шеста је по броју свечара који је обележавају, што говори о огромном поштовању које светитељка од давнина ужива у српском народу. Векови пролазе, али прича о њој и даље надахњује. На иконама представљена као милостива жена у црном плашту, многима је спасила живот и извела их на прави пут. Култ свете Петке негује се код Срба, Грка, Румуна, Бугара, а осим православаца поштују ју је и остали хришћани.

Велика светитељка и чудотворка рођена је половином 10. века у Епивату, селу код града Калистратије, на обали Мраморног мора у Тракији. Тада је све то била Византија. Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата Јевтимија, који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ и светитељ у Мадиту код Галипоља. Још као девојчица, са мајком је редовно одлазила у цркву.

Ко је била Света Петка?

Након смрти родитеља отишла је у Цариград, где се замонашила у цркви Свете Софије и добила име Параскева (у преводу са грчког – петак). Након тога запутила се у Јорданску пустињу и живела строгим аскетским животом.

У позној старости јавио јој се анђео који јој је рекао да је довољно трпела искушења и да је узорним животом достојно показала веру у Господа, те је време да напусти пустињу и врати се у завичај. Отишла је у свој Епиват, где је поживела још две године.

Сахрањена је по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу, већ издвојено од других. По бугарским изворима, "почивала је непримерено поред једног столара, након тога и једног морнара, чија су телеса грозно мирисала. Због те непријатности силом прилика откопани су гробови и тада је откривено да њено тело није иструлило".

Тек када су извесни Јефимија и Георгије, независно једно од другог, сањали исти сан о њеној светости, народ је пронашао место где су почивали земни остаци Свете Параскеве. Ископали су их и положили у храм Светог Петра и Павла у Епивату.

Чудотворне мошти Свете Петке

Њене чудотворне мошти преношене су много пута. Најпре у Цариград, одакле их бугарски цар Јован Асен 1238. пренео у Трново. Потом су се селиле преко Видина до Влашке, након пада Бугарске под Османлије. Када је и Влашка постала угрожена турским упадима, а на молбу српске кнегиње Милице султану Бајазиту, мошти су 1398. пренете у Србију, у средњовековни град Жупањевац, потом у манастир Љубостињу, да би коначно 1417. биле донете у Београд.

Кад је Сулејман И 1521. године освојио Београд, уз остале драгоцености у Цариград је пренео и мошти Свете Петке. На молбу и трошком молдавског господара Василија Арбанаса Лупуле, 1641. године пресељене су у град Јаши, где се и данас налазе (осим два прста шаке, који се чувају у цркви Свете Петке на Калемегдану).

Ходочашће у Јашију један је од главних верских догађаја у суседној Румунији. Стотине хиљада верника окупљају се сваког октобра како би обележили спомен на велику светитељку.

Света Петка - обичаји и веровања

У српском народу, најпознатији обичаји везани за овај празник подразумевају уздржавање од тешких кућних послова, нарочито прања веша и шивења, паљење тамјана и свеће, као и сечење славског хлеба и вина у породицама којима је Света Петка крсна слава.

Посебно је занимљиво чување мрвица славског колача, које домаћице посипају по кући или стављају под јастук, јер се верује да доносе добар сан и добру вест. Према народном веровању, девојке које то учине могу у сну видети будућег мужа. Такође, верује се да би девојчицама на овај дан требало обући нове хаљинице, како би их целе године пратила срећа.

За Свету Петку везана је и традиција лековитих извора и воде (најпознатије на Београдској тврђави, Калемегдану). Верници се умивају и пију ту воду верујући у њену моћ оздрављења, нарочито код болести очију. Заштитница жена и дома, чуварка деце, старијих и болесних, у народу је поштована као кућна светитељка која држи породицу на окупу.

(Блиц Жена)