ДРАМА У ПАНЧЕВУ: Воз ударио у ауто - отац и ћерка повређени

Воз је ударио је у аутомобил у којем су били отац и ћерка, Мита Лазичић (1960) и Катарина Лазичић (1998). На срећу, обоје су преживели и прошли без тешких повреда, али је аутомобил потпуно уништен, а они су доживели стрес од којег ће се још дуго опорављати.

На месту прелаза постоји одговарајући саобраћајни знак, али нема рампе и прегледност је лоша, нарочито ноћу, када је због слабе осветљености возачима јако тешко да уоче воз који се приближава.

Чињеница да ово није прва саобраћајна несрећа на истом месту говори у прилог томе да је крајње време да се на овом пружном прелазу постави рампа.

Катарина Лазичић, која је у тренутку несреће била на месту сувозача, испричала је за „Здраво Панчево” да се воз кретао без икаквог светлосног и звучног упозорења.

– Воз који је ударио у наш ауто није био осветљен, нити је било звучне сигнализације, и то на прелазу где нема рампе. Нико од надлежних није реаговао, а у просеку на сваких годину дана се ту деси несрећа. Желим да апелујем на власт да ставе рампу на овај прелаз, а док се то не деси, молим грађане да воде рачуна, јер се ту ни преко дана не види воз. Не желим да било ко више прође као мој тата и ја – поручује Катарина.

Како објашњава, аутомобил се кретао малом брзином и њен отац је готово зауставио возило да провери да ли воз наилази.

– Била сам у посети родитељима и тата ме је повезао кући. Кретали смо се из Улице Моше Пијаде ка Скадарској. Кад смо кренули да се пењемо на насип за пругу, нисмо ишли више од 20-30 на сат. Тата је скоро скроз зауставио ауто да провери да ли воз иде. Ништа се није видело и кренули смо. На неких пола метра видела сам воз који је био осветљен само нашим светлима из аута. Брзо сам рекла: „Тата, пази воз!“ и махинално пребацила ноге на његову страну, јер је удар био са моје стране. Тата је одмах одреаговао и почео да скреће, али нас је воз већ ударио и вукао десетак метара. Да нисам померила ноге на време, вероватно би ми десна била смрскана. Људи који су били около одмах су притрчали да нам помогну да изађемо – испричала је Катарина.

На место несреће убрзо су стигли полиција и хитна помоћ. Катаринин отац је превезен у болницу, где су му констатоване повреде главе и урађен алкотест. Резултат је био 0,00.

– Ја сам прошла са лакшим повредама, а тата има шавове на глави, али хвала Богу, живи смо. Али док неко не погине ту, рампу неће ставити – додаје Катарина.

Она тврди да воз није имао светла ни сирену, иако иначе често чује да се воз оглашава на тај начин на истој деоници, будући да живи у близини пруге.

– Ја тамо живим и чујем кад воз свира. Није могуће да сада, на десет метара, нисам чула сирену нити видела светла. Доживели смо прави хорор, живот ми се одмотао пред очима у тих пар секунди – истиче ова девојка.

(Здраво Панчево) https://www.youtube.com/watch?v=N__wPfFetEg