Извор:Фото: Јутјуб принтскрин/Недељом у 2
"ДА ЛИ ЈЕ ДОВОЉНО УМИРАТИ": Ведрана скрхана на рођендан
29.10.2025.
17:58
ХРВАТСКА књижевница Ведрана Рудан болује од рака жучних канала, а често својим читаоцима дели процесе, односно анегдоте са лечења на свом блогу.
Ведрана је рођена на данашњи дан, а напунила је 76. година.
Нажалост, књижевница је свој рођендан дочекала са лошом дијагнозом, саопштено јој је да има канцер жучних канала.
Како је недавно писала, њу више не зову пријатељи и верује да зна шта је разлог овакве одлуке.
- Да ли је дозвољено умирати, а да то буде прихватљиво? Више сам у болници прикована жицама него што сам на слободи.
Боце и бочице постале су део мене. Осећам се спутано, нестрпљива сам, волела бих поново да будем слободна, здрава и љута на свет око себе онако како су то моји ‘пријатељи’ којима је смрт, њихова смрт, нешто о чему се не говори.
BloombergAdria.com
Зато ме и не зову. Боје се да бих започела прљаву тему која се ипак тиче само мене.
Књижевница је недавно открила да трпи неподношљиве болове:
- По порталима годинама читам, све је у глави. Ми одлучујемо како ће нам бити. Зато сам ја синоћ чврсто одлучила, занемарићеш бол. Сутра, то је данас, увалићеш свој длан у мужевљеву шаку, ко је*е рак, и кренути у лов на ‘кресте’. Лежање у кревету не боли, али буљење у исти прозор данима и листање портала убија - написала је Ведрана и наставила:
- Свануло је данас. Мужу нисам говорила о свом плану док смо пили кафу у кревету. Устао је и нестао у купатилу, а ја сам себи гласно говорила, све је у твојој глави, све је у твојој глави... Уосталом, попила си таблету морфијума... Нисам покушала да искочим из кревета, не треба претеривати, једну сам ногу додала другој, па их полако, полако мицала према рубу. Па пребацила преко руба. Осетила сам како ми се ножина забија међу ребра. Вриснула сам и вратила се на почетни положај. У собу је ушао муж. Срећом, није ме чуо. "Шта ћеш да ти донесем из града?", рекла сам: "На пијаци ми купи десет петлових крести." Чудно ме погледао. Показала сам му фотку. "Аха." Кад је изашао из куће ја сам полако грабила дах и улазила у зону без бола. Гледам у екран који је покрио прозор моје собе. Видим како шетате пијацама, гледате у кресте, можда и не знате да добро подносе мраз, па купујете неко друго цвеће. И помало се досађујете. Мислите како је данас само још једна обична субота у вашем животу. Штета што не знате, ни ја нисам знала, нема обичних субота - закључила је она.